Naslovna

Bugarska: Termolektrane na ugalj u basenu Marica radiće najmanje do 2030. godine

19.Jun 2019.

Termoelektrane u kompleksu Marica Istok sigurno će raditi do 2030. godine, a možda i duže, uz investicije u nove tehnologije, predviđa nacionalni integrisani plan za klimu i energetiku do 2030. godine, sa projekcijama do 2050. godine, koji je u nedelju predstavljen sindikatima, objavilo je Ministarstvo energetike. Usvajanje ovog plana predstavlja obavezu u skladu sa zahtevom Evropske komisije o definisanju nacionalnih ciljeva država članicana na polju politike i mera za njihovo postizanje. O dokumentu će biti raspravljano u Briselu i vodiće se javna rasprava u Parlamentu sa opštinama, građanima i nevladinim organizacijama.

Integrisani plan treba da osigura postizanje ciljeva EU – 32% udela obnovljive energije u bruto potrošnji energije, unapređenje energetske efikanosti za 32,5% i postizanje najmanje 15% interkonektivnosti do 2030. godine.

U skladu sa planom, bugarske termoelektrane na ugalj, ako im se odobri derogacija od novih ekoloških zahteva koji stupaju na snagu 2021. godine, radiće do 2030. godine.

Za potrebe ovog dokumenta razvijen je prognozirani energetski bilans, zasnovan na kombinaciji predviđanja eksploatacije i uvoza energetskih resursa. Projekcije pokrivaju sektor električne energije, toplotne energije, nafte i druge sektore, uzimajući u obzir mogućnost unapređenja energetske efikasnosti i zadržavanja trenda izvoza električne energije, prenosi Agencija za energetiku. Međutim, podaci iz ovih analiza nisu dostupni.

Integrisani plan predviđa povećanje udela obnovljvih izvora energije u bruto finalnoj potrošnji na 25%, rekla je ministarka energetike Temenuška Petkova. Više, međutim, neće biti podsticaja za proizvođače ove vrste energije.

U planu se navodi da bi Bugarska do 2030. godine mogla imati novu nukelarnu elektranu, ali to zavisi od privatnog interesa za projekat i brojnih drugih uslova.

U integrisanom planu, Bugarska je predvidela neophodne mere i akcije za izgradnju održive Energetske unije, ravoj energije sa niskim emisijama ugljenika, sigurnost snabdevanja, unapređenje energetske sigurnosti, liberalizaciju tržišta i uvođenje novih tehnologija za borbu protiv klimatskih promena, navodi Ministarstvo energetike.

Izvor: novinite.com