Liberalizacija tržišta, kao i verovatan pad kapitalnih troškova koncentrisanih solarnih elektrana u budućnosti, mogu dovesti do promene trendova i moguće izgradnje solarnih elektrana i u našem regionu. S obzirom na geografske karakteristike Srbije i do sada izmerenim mapama iradijacije, činjenica je da naša zemlja poseduje značajan solarni potencijal koji treba iskoristiti. Prema podacima o sunčevom zračenju na Balkanu, Srbija raspolaže značajnim resursima energije i to iznad evropskog proseka uz izuzetno povoljan sezonski raspored. To daje mogućnost za efikasno i dugoročno korišćenje sunčeve energije.
Ovom aktuelnom temom bavi se stručni rad Miloša Mitrovića, Tome Martinovića i Gorana Vukojevića, nazvan “Različite tehnologije solarnih elektrana i mogućnost njihove primene u Srbiji”. U zanimljivom, ilustrativnom i jasno napisanom radu se daju karakteristike savremenih solarnih panela i podrobno objašnjavaju dva različita načina na koji se energija sunca može pretvoriti u električnu. Prvi način je direktnom konverzijom korišćenjem solarnih ćelija u fotonaponskim elektranama, dok je drugi pomoću koncentrisanih solarnih elektrana (KSE), koje su drugačije poznate kao solarne termoelektrane. Obe ove tehnologije su opisane a zatim je sprovedena uporedna analiza različitih parametara kao što su cena (kapitalni i operativni troškovi), vreme izgradnje, potrebna površina zemljišta, efikasnost, proizvodnje energije, uticaj na elektroenergetski sistem. Na kraju rada za svaku od ove dve tehnologije opisana je mogućnost primene u Srbiji.
Uporedna analiza fotonaponskih i koncentrisano solarnih elektrana je pokazala da je, iako se ne može odrediti jasna prednost jedne tehnologije u odnosu na drugu, ipak upotreba PV elektrana u Evropi znatno veća od KSE, zbog mogućnosti fazne izgradnje i manje cene, pa je i zbog toga izgradnja PV elektrana u Srbiji izvesnija. Naime, prosečna cena solarne elektrane bez termoakumulacije je oko 4, 87 miliona eura, dok je za njenu izgradnju potrebno oko dve godine.
Velika prednost KSE je u tome što, u odnosu na konvencionalne termoelektrane, mogu da imaju sistem za skladištenje toplote, a samim tim i energije. Toplotna energija koja se prikupi tokom dana koristi se za proizvodnju električne energije tokom noći ili u oblačnim periodima. Najčešće korišten i komercijalno dostupan sistem za skladištenje toplotne energije je „sistem indirektnog toplotnog skladištenja sa dva rezervoara“. Kapacitet skladištenja energije je za oko sedam do osam sati. Solarne elektrane sa termoakumulacijom (TA) proizvode energiju od jutra do ponoći, tj. u periodu kada je električna energija najpotrebnija.
Solarne elektrane, zajedno sa vetroelektranama, poslednje decenije su bili dominantni izvori obnovljive energije u Evropi. S druge strane gašenje nuklearnih, kao i elektrana na ugalj i naftu definitivno je promenilo stanje u energetskom sektoru. U 2013. godini, po prvi put u istoriji, prvih pet izvora električne energije po novoizgrađenim kapacitetima su zapravo obnovljivi izvori, sa vetroelektranama (VE) i fotonaponskim (PV) elektranama na čelu, a prate ih hidroelektrane, elektrane na biomasu i koncentrisane solarne elektrane.
