Albanija i Severna Makedonija ušle su u definitivnu fazu CBAM-a sa izrazito različitim pozicijama na regionalnom tržištu električne energije. Njihove elektroenergetske veze sa Grčkom sada jasno pokazuju sve izraženiju konkurentsku razliku između hidroenergetskih i fosilno intenzivnih elektroenergetskih sistema.
Albanija je u drugom kvartalu 2026. godine ostvarila prosečnu cenu električne energije od 88,6 €/MWh, dok je prosečna cena u Grčkoj iznosila 90,2 €/MWh. Cenovna razlika smanjena je na svega 1,6 €/MWh, u poređenju sa 10,6 €/MWh u prvom kvartalu. Uprkos tako maloj cenovnoj premiji, planirani izvoz električne energije iz Albanije u Grčku ostao je uglavnom stabilan, na oko 196 GWh, uz međugodišnji rast od približno 3%.
Ključna prednost Albanije jeste njen nulti podrazumevani emisioni faktor CBAM-a. Zahvaljujući proizvodnom miksu u kojem dominira hidroenergija, albanska električna energija može da ostane konkurentna čak i kada je cenovna razlika na tržištu dan-unapred veoma mala. Tokom perioda povoljnih hidroloških uslova, nulti faktor daje albanskoj električnoj energiji strukturnu prednost u odnosu na proizvodnju iz ugljenično intenzivnijih susednih sistema.
Severna Makedonija suočila se sa suprotnim ishodom. Njena prosečna cena električne energije na tržištu dan-unapred od 91,6 €/MWh bila je blizu grčkih 90,2 €/MWh, ostavljajući gotovo nikakav prostor za konvencionalnu izvoznu arbitražu. Istovremeno, nacionalni podrazumevani emisioni faktor Severne Makedonije od 0,887 tCO₂/MWh podrazumevao je CBAM trošak od približno 66,77 €/MWh.
Planirani izvoz električne energije iz Severne Makedonije u Grčku pao je 78% međugodišnje, dok je grčki izvoz prema Severnoj Makedoniji povećan za oko 70%. Rast solarne i vetroenergije u Grčkoj ojačao je poziciju zemlje kao regionalnog snabdevača električnom energijom, menjajući njenu tradicionalnu ulogu jednog od glavnih odredišta za izvoz električne energije sa Balkana.
Ovaj kontrast pokazuje da CBAM ne utiče jednako na sve izvoznike električne energije iz zemalja van EU. Albanija može da zadrži pristup tržištu EU bez oslanjanja u istoj meri na složene procedure za utvrđivanje stvarnih emisionih vrednosti, jer je njen podrazumevani emisioni faktor nula. Severna Makedonija, nasuprot tome, zbog ugljenično intenzivnije strukture proizvodnje izlaže svoj izvoz električne energije značajnom trošku ugljenika, uključujući i električnu energiju iz obnovljivih izvora za koju još nije moguće dokazati emisione vrednosti na nivou pojedinačnog postrojenja.
Time se stvara diferencirano investiciono okruženje. Projekti hidroelektrana, solarnih elektrana i vetroelektrana u Albaniji mogu da razvijaju prekogranične poslovne modele zasnovane na cenovnim referencama Grčke i šireg tržišta EU, uz relativno ograničenu izloženost troškovima ugljenika. Projekti obnovljivih izvora u Severnoj Makedoniji zahtevaju snažniji okvir za usklađenost i verifikaciju ukoliko žele da izbegnu obračun prema nacionalnom emisionom faktoru zasnovanom na fosilnim gorivima.
Efekti na tržištu mogli bi postati samopojačavajući. Elektroenergetski sistem sa niskim emisijama ugljenika može da zadrži prihode od izvoza, ojača pristup tržištima veće vrednosti i privuče dodatne investicije u obnovljive izvore energije. Sistem sa visokim emisijama ugljenika, s druge strane, može da izgubi izvozne mogućnosti, dobije slabije investicione signale i suoči se sa većim poteškoćama u finansiranju imovine potrebne za dekarbonizaciju.
Doprinos solarne energije u Severnoj Makedoniji takođe može biti potcenjen u regionalnim bazama podataka, jer se deo proizvodnje prijavljuje samo kao prognozirana proizvodnja, dok je proizvodnja priključena na distributivnu mrežu u velikoj meri izostavljena. Ovo ograničenje u podacima ima direktan komercijalni značaj. Elektroenergetski sistem koji ne može u potpunosti da dokumentuje svoju proizvodnju iz obnovljivih izvora rizikuje da bude prikazan kao ugljenično intenzivniji nego što njegov stvarni proizvodni miks jeste, čime se potencijalno povećava njegova izloženost troškovima povezanim sa CBAM-om.
Dve zemlje se stoga suočavaju sa različitim strateškim prioritetima. Albanija treba da pretvori prednost nultog emisionog faktora u bankabilne prekogranične PPA ugovore i snažniju integraciju prenosne mreže. Severna Makedonija mora da unapredi merenje proizvodnje iz obnovljivih izvora, podatke o elektroenergetskom sistemu, ugovornu sledljivost i pristup verifikaciji stvarnih emisionih vrednosti. Granica između ove dve zemlje i Grčke već pokazuje komercijalne posledice te razlike.
