Albanija: Produbljuje se energetska kriza, drastičan pad proizvodnje električne energije

8. May 2019. / Region energetika

Albanska elektroenergetska korporacija KESH beleži značajan pad proizvodnje u prethodnih šest meseci zbog nepovoljne hidrološke situacije.

Prema zvaničnim podacima najvećeg proizvođača električne energije u Albaniji, u prva tri meseca 2019. godine u tri kaskadne hidroelektrane proizvedeno je 694 GWh, odnosno za 1.410 GWh električne energije manje u odnosu na isti period 2018. godine.

Takođe, u poslednja tri meseca 2018. godine, prema podacima INSTAT-a, zabeležen je niži nivo proiozvodnje za 12,5% u odosu na isti period prethodne godine.

„Očekuje se da će hidroenergetska situacija, nastala usled nepovoljnih klimatskih uslova, imati veliki uticaj na proizvodnju KESH, koja će u prvih šest meseci iznositi 1.033 GWh, odnosno za 52% manje od prosečne proizvodnje u istom periodu“, saopštio je KESH za Skan Magazin.

Početkom aprila, nivo akumulacije Fierzes iznosio je 272,9 metara, a protoci 80 kubnih metara u sekundi, odnosno za 74% ispod proseka za ovaj period.

„KESH proizvodi 4.500 MWh na dan, dok energetska rezerva iznosi 565 GWh, sa tendencijom povećanja usled niske proizvodnje kaskadnih hidroelektrana. Prognoza je da će se ovaj trend održati u narednom periodu, kako bi se dalje konsolidovale energetske rezrve kaskade“, objašnjava KESH.

Rast uvoza

Sa padom proizvodnje, Operator distribucije bio je prinuđen da u prethodnih šest meseci poveća uvoz električne energije. Prema podacima OSHEE, u periodu januar – februar 2019. godine, troškovi nabavke električne energije iznosili su 29,6 miliona evra više od planiranih.

„Pošto je KESH smanjio proizvodnju, od oktobra do početka aprila potrošili smo 128 miliona evra za uvoz električne energije“, rekao je direktor OSHEE Adrian Cela.

Očekuje se da će ova situacija potrajati tokom čitave prve polovine godine, što će uticati na solventnost kompanije.

Konkretno, OSHEE nije u mogućnosti da u zakonskom roku od 90 dana isplati ugovorenu sumu pobednicima aktulenih tendera za kupovinu električne energije, zbog čega je izvršen pritisak na regulatornu agenciju ERE da ovaj rok produži na 180 dana. Zahtev OSHEE je, nakon što je jednom odbačen, ipak usvojen 19. marta.

Ova odluka usledila je nakon intervencije samog Ministarstva za energetiku, koje je preporučilo da se odobri zahtev OSHEE, s obzirom da se komapnija nalazi u delikatnoj finansijskoj situaciji.

OSHEE je u svom zahtevu objasnio da se još nije opravio od gubitaka prouzrokovanih velikom sušom tokom 2017. godine, a suočio se sa dodatnim novim troškovima za nabavku električne energije zbog pada proizvodnje kompanije KESH u drugoj polovini 2018. godine, ali i povećanja proizvodnje nezavisnih proizvođača u prvoj polovini 2018. godine.

Kriza kao i 2017. godine?

Zbog dugotrajne suše Albanija se tokom 2017. godine suočila sa ozbiljnom energetskom krizom. Proizvedeno je ukupno 4.525 GWh (uključujući i privatne hidroelektrane), zbog čega je Vlada bila primorana da izvrši rebalans budžeta, i poveća budžet za uvoz električne energije za 3 milijarde leka (24,34 miliona evra), na 4,5 milijardi leka (36,51 miliona evra).

Još nije poznato da li će tokom ove godine biti preduzeti slični koraci, ali brojke nisu obećavajuće, dok je, prema direktoru OSHEE, situacija gora nego 2017. godine.

„Teže je, jer smo počeli da kupujemo električnu energiju veoma rano, ali još uvek ne znamo da li ćemo tražiti pomoć iz državnog budžeta“, kaže Cela i dodaje da je najvažnije što ni u jednom trenutku nije bilo prekida u snabdevanju ni domaćinstava ni privrede.

Manjak padavina još jednom je naglasio probleme uzrokovane zavisnošću albanskog energetskog sistema od hidroloških uslova.

Tako su u prvih šest meseci 2018. godine, zahvaljujući povoljnoj hidrološkoj situaciji, javne hidroelektrane proizvele 5.851 GWh, u odnosu na 2.917 GWh u 2017. godini, što znači da je proizvodnja udvostručena. U ovim uslovima, bruto uvoz smanjen je na 1.772 GWh, sa 3.403 GWh u 2017. godini, dok je bruto izvoz povećan na 2.685 GWh, sa 488 GWh u 2017. godini.

Međutim, Albanija se zalaže za diversifikaciju energetskih izvora, s obzirom da ima veliki solarni potencijal i potencijal vetra. Projekat izgradnje solarne elektrane u Akerni, u Vlori, ušao je u naprednu faz nakon što je na tenderu izabran investitor, mada još nije potpisan ugovor kojim bi se otvorio put za implementaciju projekta.

Izvor: energjia.al

Skinite kao PDF :

Download PDF