Energetsko tržište Albanije izlazi iz okvira tradicionalne zavisnosti od hidroenergije, dok privatna proizvodnja iz obnovljivih izvora, baterijski sistemi za skladištenje energije i nova strategija uvoza gasa počinju da menjaju investicioni potencijal zemlje.
Privatni i koncesioni proizvođači proizveli su 2,38 TWh električne energije tokom prva četiri meseca 2026. godine, što je predstavljalo 54% domaće proizvodnje električne energije i, prvi put, više od državne elektroprivrede KESH, čija je proizvodnja iznosila 2,03 TWh. Solarne elektrane proizvele su više od 230 GWh, odnosno približno 5,2% ukupne proizvodnje, pri čemu su najveći deo novog kapaciteta obezbedili projekti priključeni na prenosnu mrežu.
Naredna grupa projekata dodatno će ubrzati taj zaokret. Turska kompanija Fortis Energy započela je izgradnju projekta Ersekë u oblasti Kolonjë. Projekat objedinjuje 75 MWdc solarne snage i baterijski sistem za skladištenje energije kapaciteta 25 MWh, a očekuje se da će godišnje proizvoditi oko 135 GWh električne energije. Nemačka kompanija Greencells Renewables u međuvremenu je dobila odobrenje za izgradnju fotonaponske elektrane snage 96 MW u blizini Kastriota u oblasti Dibër. Projekat obuhvata 137.150 fotonaponskih modula, 268 invertora i razvojnu površinu od približno 426.000 kvadratnih metara.
Izgradnju novih proizvodnih kapaciteta prati i ambicioznija strategija u oblasti gasa. Kompanija AKTOR LNG USA i državna kompanija ALBGAZ potpisale su, prema navodima, 20-godišnji ugovor vredan šest milijardi dolara o snabdevanju sa približno milijardu kubnih metara američkog LNG-a godišnje od 2030. godine. Početne isporuke stizale bi u Albaniju preko grčkog terminala Revithousa i postojeće regionalne infrastrukture, dok Tirana razvija namenski LNG i elektroenergetski kompleks u Vlori.
Plan u Vlori obuhvata plutajuću jedinicu za skladištenje i regasifikaciju (FSRU), gasovod Fier–Vlora i gasnu elektranu snage približno 380 MW. Albanija je takođe potpisala memorandum sa kompanijom Eni koji obuhvata strateške rezerve nafte i gasa, kao i mogućnost osnivanja novog komercijalnog energetskog operatera.
Ključno investiciono pitanje više nije da li Albanija može da privuče nove proizvodne kapacitete. Pitanje je da li prenosna infrastruktura, tržišna pravila i kapaciteti za balansiranje mogu da prate taj razvoj. Predlog novog zakona o električnoj energiji uvodi nova pravila za sopstvenu potrošnju i bliže usklađivanje sa zakonodavstvom EU o tržištu električne energije, ali će jačanje mreže i obezbeđivanje dispečabilnih kapaciteta odlučiti da li će nova solarna ulaganja poboljšati sigurnost snabdevanja ili samo povećati viškove električne energije u podne i potrebu za uvozom nakon zalaska sunca.
