Albanija: Više desetina tendera za uvoz 1,3 miliona MWh od početka godine

13. May 2019. / Region energetika

Albanski operator distribucije, OSHEE, od početka godine utrošio je blizu 100 miliona evra, bez PDV-a, za nabavku električne energije na slobodnom tržištu. Ova situacija, uz mnogo više troškove za uvoz od planiranih, dovela je OSHEE u nezavidnu situaciju, zbog čega su zamrznuti ugovori namenjeni za investicije vredni 30 miliona evra, dok su drugi suspendovani na neodređeno vreme.

Operator distirbucije je za pokrivanje domaće potrošnje tokom prvih pet meseci ove godine morao da realizuje nekoliko desetina tendera za kupovinu električne energije na slobodnom tržištu. Zbog nepovoljne hidrološke situacije, kupljene su velike količine električne energije, u nekim slučajevima po veoma visokim cenama, zbog čega je javna distributivna kompanija dospela u nezavidnu finansijsku situaciju.

Prema zvaničnim podacima OSHEE, od januara do maja uvezeno je 1,3 miliona MWh, uz prosečnu cenu od 73,47 evra, što znači da su troškovi nabavke električne energije na slobodnom tržištu iznosili 96,8 miliona evra, bez PDV-a.

Zbog minimalne proizvodnje Albanske elektroenergetske korporacije KESH od početka godine, u januaru je na neregulisanom tržištu ugovorena nabavka 338.000 MWh, po prosečnoj ceni od 89,86 evra po MWh. Janaur je ujedno bio i mesec sa najvišim troškovim uvoza.

U februaru je uvezeno 173.000 MWh, po ceni od 69,31 evra po MWh, što je najmanji iznos koji je potrošen u prvih pet meseci ove godine, sa fakturom od 12 miliona evra.

Najniža prosečna cena postignuta je u aprilu, 62,92 evra po MWh, što je uprkos značajnoj količini, 236.000 MWh, račun iznosio 14,8 miliona evra bez PDV-a.

Nezavidna finansijska situacija u javnim kompanijama

Operator distribucije ne doživaljava svoje najbolje dane. Ponavlja se situacija iz 2017. godine, kada se celi sektor suočio sa visokim nivoom uvoza. Tada su za osiguravanje domaće potrošnje, iskorišćena sredstva iz kredita Svetske banke, iz projekta za oporavak sektora energetike. Ako se uslovi ne promene, verotatno je da će se kompanija OSHEE naći u istoj situaciji.

Količina električne energije koju OSHEE kupuje na neregulisanom tržištu znatno je veća od proseka u prethodnih nekoliko godina, što znači da su i troškovi veći.

Potrošnju tokom maja, po pravilu, pokriva proizvodnja KESH zahvaljujući povoljnoj hidrološkoj situaciji, ali ove godine KESH je u teškom položaju zbog loše hidrologije, saopštio je OSHEE.

OSHEE kupuje električnu energiju od KESH po ceni od 1,45 leka (1 evrocent) po KWh, i prodaje je krajnjim kupcima za 9,5 leka (8 evrocenti) po KWh, odnosno 14 leka (11 evrocenti) po KWh za privredu. Cena po kojoj OSHEE kupuje električnu energiju od KESH znanto je niža od cene na slobodnom tržištu.

Nedavne padavine nisu značajnije uticale na rast proizvodnje, dok KESH pokušava da stvori hidro rezerve. U toj situaciji, kompanijama preostaje jedino da iščekuju više padavina.

KESH teži optimizaciji proizvodnje

Albanska elektroenergetska korporacija već godinama teži da optimzuje proizvodnju, kako bi unapredila ekonomske performanse, što je slučaj i ove godine. To znači da KESH prodaje odrđene količine električne energije u periodima sa všrnom potrošnjom, prodajući po višoj ceni, a s druge strane, kupuje električnu energiju noću, po nižoj ceni.

Tako je tokom marta KESH prodao 3.360 MWh po ponderisanoj ceni od 57,34 evra po MWh, i kupio 3.332 MWh po ponderisanoj ceni od 45,02 evra po MWh. Na taj način, ostvaren je prihod od 43.000 evra.

Ista procedura realizovana je i od 13. do 22. aprila 2019. godine. Tada je električna energija isporučivana tokom vršnih perioda, a kupovana u intervalu od 23:00 do 24:00 časa. Međutim, ovaj put optimizacija nije bila uspešna, i zbog visoke kupovne i niske prodajne cene procedura je suspendovana, saopštio je KESH tom prilikom.

OSHEE odlaže investicije, zamrzava ugovore vredne 30 miliona evra

U uslovima u kojima uvoz električne energije iznosi 100 miliona evra, bez PDV-a, operator distribucije je bio prinuđen da usvoji odluku o obustavljanju investicija, uz obrazloženje da je u ovom trenutku prioritet da se osigura snabdevanje.

Vrednost zamrznutih ugovora iznosi najmanje 30 miliona evra, a investicije su odložene na neodređeni rok, koji će u velikoj meri zavisiti od hidrološke situacije, saopštio je OSHEE. Investicione plan kompanije za 2019. godinu vredan je 8,5 milijardi leka (69,25 miliona evra).

Rok za otplatu produžen na 180 dana

OSHEE je početkom marta zatražio da rok otplate za kupljenu električnu energiju bude povećan sa 90 na 180 dana, zbog visokog nivoa uvoza. Taj zahteve je ERE odbacio kao neosnovan.

Međutim, isti zahtev je ponov podnet, ovaj put uz podršku Ministarstva energetike. OSHEE je naveo da je kompanija bila prinuđena da uvozi električnu energiju tokom oktobra, novembra i decembra 2018. godine, kao i januara i februara 2019. godine, zbog pada proizvodnje.

U zahtevu je naglašeno da su ulaganja u mreži za 2 milijarde leka (16,3 miliona evra) niža od investicija predviđenih finansijskim programom.

Takođe, u periodu januar – feburuar 2019. godine, troškovi uvoza bili su viši od planiranih za 29,6 miliona evra, a isti trend mogao bi biti nastavljen tokom čitave prve polovine godine.

ERE je imajući u vidu ove argumente, ali i podršku Ministarstva enegetike, odlučio da prihvati zahtev da se rok otplate potraživanja trećih lica produži sa 90 na 180 dana.

Unapređeni pokazatelji na spašavaju OSHEE

Javna distributivna kompanija uspela je da obezbedi pozitivne perfmormanse u prva tri meseca ove godine, ali to nije bilo dovoljno da se prevaziđu finansijske teškoće. OSHEE je u tom periodu uspeo da smanji gubitke i poveća prihode ali najveći izazov ostaje činjenica da 26,2% električne energije isporučeno u mrežu predstavlja gubitak.

Ukupni prihodi OSHEE povećani su za 4,6% u odnosu na prethodnu godinu, dok je broj pretplatnika povećan za 2,3%. U prvom kvartalu, prihod od naplate računa povećan je na 18,3 milijardi leka (149 miliona evra), što je za 816 miliona leka (6,65 miliona evra) više u odnosu na prethodnu godinu, saopštio je OSHEE.

Važan element u finansijama kompanije predstavlja loša naplata potraživanja. Tako dug za račune u periodu od 2007. do 2014. godine iznosi 44,3 milijarde leka (360 miliona evra) u martu 2019. godine.

To predstavlja smanjenje za 34,7% u odnosu na kraj 2014. godine, što je postignuto zahvaljujući urednijem plaćanju računa, ali i reprogramu dugova.

Izvor: monitora.al

Skinite kao PDF :

Download PDF