Naftni komitet u Bosni i Hercegovini (u daljnjem tekstu: NKBiH) je asocijacija osnovana u oktobru 2016. godine, koje između ostalog, ima za cilj da podrži održivi razvoj i unapređenje aktivnosti u naftnoj i gasnoj industriji u Bosni i Hercegovini. NKBiH zagovara i podržava usklađivanje lokalnih propisa sa zakonodavstvom Evropske unije, i radi na promociji i zaštiti tržišnih uslova, kao i povoljnog poslovnog okruženja u oblasti naftne i gasne ekonomije.
Osnivači ove asocijacije su najveći uvoznici naftnih derivata u Bosni i Hercegovini, kao što su Holdina d.o.o. Sarajevo (ćerka kompanije INA d.o.o. Zagreb), G-Petrol d.o.o. Sarajevo (ćerka kompanije NIS a.d. Novi Sad) i naftna kompanija Petrol BH d.o.o. Sarajevo (ćerka kompanije Petrol a.d. Ljubljana). Pored osnivača, članovi asocijacije su i Kopek Sarajlić d.o.o. Srebrenik, Čavkunović d.o.o. Bihać i AC Oil d.o.o. Mostar.
Kao jedan od prvih koraka, NКBiH je nakon osnivanja postao član Svetskog komiteta za naftu (WPC). Važno je napomenuti da je BiH poslednja zemlja u regionu koja je pristupila WPC-u, te je tako postala jedna od 65 država članica, koje predstavljaju 95% ukupne globalne potražnje za naftom. Sedište udruženja je u Londonu, a sledeća skupština, koja se održava svake četiri godine, biće održana u Hjustonu, SAD.
Asocijacije naftnih kompanija u Bosni i Hercegovini
Pored NKBiH, druge dve asocijacije koje aktivno deluju u Bosni i Hercegovini su Federacija proizvođača naftnih derivata Federacije Bosne i Hercegovine, sa svojih
30 članova i Grupa za prodaju nafte i naftnih derivata pri Privrednoj komori Republike Srpske. Najveći nedostaci ovih udruženja, u poređenju s NKBiH, jesu njihova fokusiranost na lokalno zakonodavstvo i tržište entiteta, kao i nedostatak jasno definisanih ciljeva i osnova postojanja asocijacije. Nijedan od članova ovih udruženja nije deo korporacije koja posluje na drugim tržištima kada je reč o veleprodaji i maloprodaji naftnih derivata, sa izuzetkom Nestro grupacije koja osim u Bosni i Hercegovini poseduje rafinerije u drugim zemljama.
Izazovi
Osnivanje NKBiH su osporili pojedini učesnici na tržištu jer reprezentuje samo deo tržišta u BiH, kao i zbog činjenice da su ga osnovale „strane“ kompanije. Udruženje je kritikovano da nije konsultovalo asocijacije u entitetima pre osnivanja. U vezi sa tim, važno je napomenuti da su kritike uglavnom dolazile od naftnog udruženja FBiH, jer su tri njegova osnivača pristupila NKBiH, dajući legitimitet njegovom osnivanju. Nakon uspostavljanja NKBiH, članovi su napustili Asocijaciju proizvođača naftnih derivata FBiH, nezadovoljni poslovanjem, aktivnostima i zastupanjem interesa pojedinih članova udruženja.
U međuvremenu, članstvo u NKBiH proširilo se na tri nova člana, dok je Uprava odlučila da nastavi promovisanje udruženja i širenje članstva.
Tržište u BiH
Tržište nafte i naftnih derivata u BiH sastoji se od veleprodajnog i maloprodajnog, a dalje je podeljeno na teritorijalne jedinice – tržišta Federacije Bosne i Hercegovine, Republike Srpske i distrikta Brčko. Deo zakonodavstva (akcizna politika, PDV, odluke o kvalitetu naftnih derivata) regulisan je na državnom nivou Bosne i Hercegovine. Što se tiče direktnih poreza i parafiskalnih nameta, oni su definisani zakonodavstvom entiteta i distrikta. Brojni pravni akti, uglavnom vezani za bezbednost na radu i druga pitanja iz nadležnosti tržišnih inspekcija, regulisani su na nivou kantona u FBiH i na nivou opština.
Kada je reč o veleprodajnom tržištu, najveći udeo imaju Nestro Group i Holdina, sa pojedinačnim učešćem od oko 38%. Holdina drži većinski udeo na tržištu FBiH, dok je izvor snabdevanja isključivo uvoz prerađene nafte iz Hrvatske, dok je Nestro grupa uglavnom prisutna u RS, sa uvozom sirove nafte i njenom preradom u svojim kapacitetima u rafineriji Brod. Od 2013. godine na tržištu je prisutan i NIS sa ćerkama kompanijama, sa učešćem od oko 15%, snabdevajući tržište proizvodima iz Rafinerije nafte Pančevo. Ostatak tržišnog udela se distribuiran jeizmeđu ostalih uvoznika.
Maloprodajno tržište u BiH je uglavnom podeljeno između entiteta. Izuzetno je aktivno i sa preko 1.200 benzinskih pumpi u Bosni i Hercegovini, predstavlja veoma zasićeno tržište.
Tržišta se razlikuju prvenstveno zbog poslovnog okruženja. Na primer, u FBiH postoji zahtev za registraciju promene cene derivata na benzinskoj pumpi u Ministarstvu trgovine FBiH četiri dana pre promene, dok u Republici Srpskoj ne postoji takav zahtev i cene se mogu menjati na dnevnom nivoou.
U FBiH postoji niz uslova koje operator mora ispuniti u cilju dobijanja licence za trgovinu derivatima od FERK-a (Federalna regulatorna komisija za energetiku), dok u Srpskoj ne postoji proces licenciranja. U FBIH, trgovac je dužan da naplati posebnu naknadu za rezerve nafte u iznosu od 0,01 KM.
