Vlasti Republike Srpske (RS) saopštavaju da planirana hidroelektrana Buk Bijela privlači sve veće interesovanje potencijalnih partnera iz Sjedinjenih Američkih Država. Ministar energetike i rudarstva Petar Đokić otkrio je da su se američki investitori izrazili spremnost da učestvuju u razvoju projekta. Prema njegovim rečima, interes pokazuje sve veći međunarodni fokus na energetska ulaganja u regionu Zapadnog Balkana.
Ministar Đokić je potvrdio da su već održani razgovori sa predstavnicima američke inženjersko-građevinske kompanije Bechtel o mogućim oblicima saradnje. Diskusije su se fokusirale na modele partnerstva koji mogu uključivati inženjerske usluge, razvoj projekta i širu energetsku saradnju. Prema izveštajima, obe strane su pokazale spremnost da nastave pregovore i razmotre konkretne mogućnosti saradnje.
Vlada Republike Srpske očekuje da zainteresovani partneri uskoro predstave konkretne predloge, posebno u oblastima tehničke ekspertize, finansiranja projekta i infrastrukturne podrške. Zvaničnici veruju da bi međunarodno učešće moglo značajno ubrzati realizaciju hidroelektrane i ojačati regionalnu energetsku sigurnost.
Vlasti RS smatraju Buk Bijelu jednim od najperspektivnijih hidroenergetskih projekata u regionu. Ministar Đokić je naglasio da projekat ima strateški značaj ne samo za Republiku Srpsku, već i za šire regionalno tržište električne energije. Vlada je više puta isticala da želi da se izgradnja pokrene što je pre moguće.
Hidroelektrana Buk Bijela se razvija kao zajedničko preduzeće između državnog preduzeća Elektroprivreda Republike Srpske (ERS) i srpske Elektroprivrede Srbije (EPS). Projekat je deo šireg sistema Hidroenergetskog sistema Gornja Drina, koji predviđa izgradnju tri hidroelektrane duž reke. Finansiranje projekta je strukturirano tako da srpski partner obezbeđuje 51 odsto investicije, dok ERS pokriva 49 odsto, što odgovara njihovim vlasničkim udelima u zajedničkoj kompaniji HES Gornja Drina.
Kamen temeljac za hidroelektranu postavljen je 2021. godine, ali od tada projekat beleži značajna kašnjenja i ograničen napredak. Dva glavna spora su usporila razvoj. Prvi je pravni postupak pred Ustavnim sudom Bosne i Hercegovine, pokrenut od strane grupe poslanika koji su tvrdili da koncesiona prava za međudržavni projekat treba da dodeljuje državni nivo, a ne vlasti Republike Srpske.
Slučaj je kasnije prenet na Komisiju za koncesije Bosne i Hercegovine, koja još uvek nije donela konačnu odluku. Drugi izazov uključuje UNESCO, nakon tvrdnji Crne Gore da bi hidroelektrana mogla negativno uticati na zaštićenu oblast Durmitor, koja je upisana na listu svetske kulturne i prirodne baštine. Ovi pravni i ekološki problemi i dalje utiču na tempo realizacije projekta.
