Državna elektroenergetska kompanija Bosne i Hercegovine Elektroprivreda Bosne i Hercegovine (EPBiH) uložila je približno 92 miliona evra sopstvenih sredstava u termoelektrane od početka 2024. godine, ubrzavajući ulaganja u održavanje u trenutku kada pad proizvodnje uglja i nepovoljna hidrologija stvaraju sve veći pritisak na proizvodni portfolio kompanije.
Najnovija ulaganja porede se sa oko 72 miliona evra potrošenih u periodu od 2015. do 2023. godine. EPBiH je tako za približno dve i po godine opredelila više kapitala za svoj termoenergetski portfolio nego tokom prethodnog devetogodišnjeg programa. Potrošnja je prvenstveno defanzivnog karaktera: cilj je očuvanje raspoloživosti elektrana i sigurnosti sistema, a ne značajno povećanje kapaciteta za proizvodnju električne energije iz uglja.
Aktuelna uprava EPBiH, imenovana u avgustu 2023. godine, nasledila je finansijsku poziciju znatno slabiju nego što je prvobitno prikazano. Prvobitno iskazani gubitak kompanije od 28,2 miliona evra naknadno je revidiran na 169,5 miliona evra nakon nezavisne revizije. Njene rudarske podružnice akumulirale su ukupne gubitke od približno 540 miliona evra do kraja 2023. godine.
Rudnici ostaju najveća operativna i finansijska slabost grupacije. Smanjena proizvodnja ograničila je isporuke goriva termoelektranama EPBiH, što je doprinelo padu proizvodnje električne energije koji je vidljiv od 2018. godine. Hidroelektrane nisu pružile pouzdanu protivtežu, jer su periodi nepovoljne hidrologije istovremeno smanjivali i proizvodnju električne energije iz hidroelektrana.
Nastali manjak u snabdevanju primorao je EPBiH da kupuje električnu energiju na veleprodajnom tržištu, ponekad po cenama znatno višim od regulisanih domaćih tarifa. To stvara strukturni nesklad između troškova proizvodnje i nabavke, s jedne strane, i regulisanih prihoda, s druge.
EPBiH je 2024. godine smanjila neto gubitak na 29,6 miliona evra, pri čemu je deficit pokriven iz postojećih rezervi. Time je očuvana kratkoročna likvidnost, ali smanjenje rezervi ne rešava osnovnu ekonomsku neodrživost proizvodnog portfolija. Remont i modernizacija termoelektrana mogu da poboljšaju raspoloživost, specifičnu potrošnju goriva i pouzdanost rada, ali njihova finansijska vrednost i dalje zavisi od pouzdanog snabdevanja ugljem i tarifnog okvira koji omogućava pokrivanje troškova proizvodnje.
Kompanija takođe nosi nerešene obaveze povezane sa svojim rudarskim podružnicama, ranijim obavezama po osnovu naknada i neokončanim investicijama, poput HE Vranduk. Te obaveze se takmiče za kapital sa održavanjem elektrana i razvojem nove proizvodnje iz obnovljivih izvora energije.
Aktuelni program ulaganja od 92 miliona evra zato je najbolje posmatrati kao intervenciju usmerenu na pouzdanost sistema. On može da smanji verovatnoću ozbiljnih kvarova i skupog hitnog uvoza električne energije, ali će povraćaj tih ulaganja ostati ograničen sve dok se istovremeno ne reše učinak rudnika, regulisanje cena električne energije i dugoročna strategija proizvodnje kompanije.
