Izgradnja Južne gasne interkonekcije očekuje se da postane najvažnija infrastrukturna investicija u Bosni i Hercegovini ove godine, prema mišljenju energetskog stručnjaka Edhema Bičakčića, označavajući istorijsku prekretnicu za gasni sektor zemlje i ukupnu energetsku sigurnost.
Povezivanjem Bosne i Hercegovine sa evropskim gasnim tržištem preko Hrvatske i LNG terminala na Krku, novi gasovod će omogućiti pristup alternativnim pravcima snabdevanja, značajno jačajući sigurnost snabdevanja i poboljšavajući fleksibilnost sistema kroz diverzifikaciju izvora i ruta isporuke.
Bičakčić je istakao da su ključne političke prepreke uglavnom uklonjene i da su mnogi tehnički parametri već definisani. Dolazak dodatnih količina gasa iz Hrvatske stvoriće uslove za povezivanje velikih industrijskih potrošača, omogućavajući korišćenje gasa za proizvodnju električne energije i toplote, dok će Bosna i Hercegovina istovremeno biti pozicionirana kao regionalna tranzitna zemlja prema Hrvatskoj, Mađarskoj, Srbiji i Bugarskoj.
Projekat takođe oživljava dugogodišnji plan razvoja gasnog skladišta u napuštenom rudniku Tetima kod Tuzle, koji je već dobio odobrenje Federalne vlade, čime bi se značajno poboljšala otpornost i pouzdanost sistema.
Sa hrvatske strane, projekat podrazumeva izgradnju novog gasovoda visokog pritiska od Dugopolja do Zagvozda na dužini od 52 kilometra, a zatim od Zagvozda do Imotskog i granice sa Bosnom na dodatnih 22 kilometra, ukupno 74 kilometra, u nadležnosti operatera Plinacro, sa procenjenom investicijom od 170 miliona evra.
U Bosni i Hercegovini, gasovod će se protezati oko 180 kilometara od ulazne tačke kod Posušja, sa grananjem prema Mostaru i Travniku, što zahteva oko 250 miliona evra ulaganja, uz planirani godišnji transportni kapacitet od 1,5 milijardi kubnih metara.
Ovo predstavlja dramatičan rast u poređenju sa trenutnom godišnjom potrošnjom gasa u zemlji od oko 230 miliona kubnih metara i postojećim kapacitetom sistema od oko 600 miliona kubnih metara, što znači veliki skok u obimu nacionalne gasne infrastrukture.
Pored povećanja količina gasa, Južna gasna interkonekcija će omogućiti gasifikaciju južne Bosne i Hercegovine, podržati razvoj nove industrijske potražnje i biti projektovana tako da u budućnosti može koristiti ne samo prirodni gas, već i vodonik i biogas, u skladu sa dugoročnim ciljevima dekarbonizacije.
Bičakčić je dodao da bi razvoj južne trase verovatno ubrzao radove na severnom gasnom koridoru preko Bosanskog Broda ili Brčkog, jačajući poziciju Bosne i Hercegovine kao regionalnog tranzitnog čvorišta i otvarajući mogućnost povezivanja Banja Luke sa modernizovanim nacionalnim gasnim sistemom.
