Bosna i Hercegovina mogla bi da smanji troškove emisija ugljenika povezane sa izvozom električne energije u Evropsku uniju, nakon što je nekoliko njenih predloga uključeno u nacrt izmena Mehanizma Evropske unije za prekogranično prilagođavanje emisija ugljenika (CBAM).
Ministarstvo spoljne trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine saopštilo je da su predložene izmene prosleđene Evropskom parlamentu i Savetu Evropske unije na razmatranje. Njihov cilj je da se umanji rizik da izvoznici električne energije iz zemalja sa mešovitom proizvodnom strukturom, ali visokom zastupljenošću proizvodnje iz uglja, budu opterećeni obračunom prema podrazumevanim faktorima emisija koji ne odražavaju proizvodnju iz obnovljivih izvora energije i drugih izvora sa nižim emisijama.
Jedan od predloga predviđa da se karbonski sadržaj izvezene električne energije obračunava na osnovu stvarnog proizvodnog miksa zemlje izvoznice, uključujući proizvodnju iz hidroelektrana, vetroelektrana i solarnih elektrana. Drugi predlog pojednostavljuje postupak verifikacije i priznaje električnu energiju isporučenu na osnovu ugovora o kupovini električne energije (PPA – Power Purchase Agreement), uključujući i ugovore zaključene preko posrednika.
Za Bosnu i Hercegovinu, ova razlika ima značajan finansijski značaj. Zemlja se i dalje u velikoj meri oslanja na proizvodnju električne energije iz termoelektrana na ugalj, ali istovremeno raspolaže značajnim hidroenergetskim kapacitetima. Metodologija zasnovana isključivo na konzervativnim podrazumevanim faktorima emisija može preceniti emisije povezane sa pojedinačnim izvoznim transakcijama i umanjiti komercijalnu vrednost električne energije proizvedene iz obnovljivih izvora.
Predložene izmene takođe predviđaju retroaktivnu primenu od 1. januara, čime bi mogli biti obuhvaćeni troškovi nastali od početka pune primene CBAM-a. Ministarstvo procenjuje da bi kombinacija izmenjenih pravila Evropske unije i domaće metodologije mogla da smanji godišnje opterećenje izvoza električne energije iz Bosne i Hercegovine za čak 13 miliona evra.
Ostvarenje tih ušteda neće zavisiti samo od nacionalnog proizvodnog miksa, već pre svega od dokazive dokumentacije. Izvoznici će morati da obezbede podatke sa mernih uređaja, podatke o dispečiranju proizvodnje, ugovornu dokumentaciju i druge proverljive informacije koje potvrđuju poreklo električne energije i njen intenzitet emisija ugljen-dioksida. PPA ugovori imaće veću vrednost samo ukoliko se ugovorena proizvodnja može pouzdano pratiti kroz raspoređivanje proizvodnje, nominacije, obračun i merne podatke.
Ministarstvo spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH pripremilo je metodologiju za obračun faktora emisije ugljen-dioksida elektroenergetskog sistema zemlje. To predstavlja važan korak, ali nacionalni faktor emisije ne može zameniti praćenje emisija na nivou proizvodnog postrojenja i pojedinačnih transakcija, posebno kada izvoznici žele da ostvare povoljniji tretman za električnu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora ili drugih izvora sa nižim emisijama.
Predložene izmene mogle bi da poboljšaju položaj proizvođača hidroelektrične energije i snabdevača koji mogu da ponude verodostojne izvozne proizvode iz obnovljivih izvora energije. Istovremeno, električna energija proizvedena iz uglja ostaće izložena troškovima emisija ugljenika, posebno kako uvoznici iz Evropske unije budu pojačavali kontrolu tačnosti prijavljenih ugrađenih emisija ugljenika.
Zakonodavni postupak još nije završen. Nacrt izmena i dalje mora da prođe proceduru usvajanja u Evropskom parlamentu i Savetu Evropske unije, dok će konačna komercijalna korist zavisiti od detaljnih pravila za sprovođenje i nivoa verifikacione dokumentacije koju će nadležni organi Evropske unije prihvatati.
