Proizvodnja električne energije u Hidroelektrani Višegrad snage 315 MW iznosila je 44,02 GWh u junu 2026. godine, što ukazuje na sve veći pritisak koji slabiji dotoci vrše na portfelje hidroelektrana širom jugoistočne Evrope.
Junaska proizvodnja bila je 39,5 odsto niža u odnosu na 72,73 GWh proizvedenih u maju. Ipak, proizvodnja je ostala iznad 33,74 GWh ostvarenih u junu 2025. godine, što predstavlja međugodišnji rast od oko 30 odsto, uprkos značajnom mesečnom padu.
HE Višegrad je u prvih šest meseci 2026. godine proizvela 627,51 GWh električne energije. To već predstavlja više od 62 odsto njenog dugoročnog proseka godišnje proizvodnje od približno 1.010 GWh, iako pogoršanje hidroloških uslova tokom leta čini rezultate u drugoj polovini godine znatno neizvesnijim.
Elektranom upravlja Hidroelektrane na Drini, zavisno preduzeće Elektroprivrede Republike Srpske (ERS). Tokom 2025. godine proizvedeno je 781,8 GWh, u poređenju sa 733 GWh iz 2024. godine. Istorijski rekord elektrane i dalje iznosi 1.283,05 GWh, ostvaren 2010. godine.
HE Višegrad, puštena u rad 1989. godine, raspolaže sa tri agregata snage po 105 MW na reci Drini. Njeni proizvodni rezultati od velikog su značaja za elektroenergetski bilans Bosne i Hercegovine, budući da hidroenergija obezbeđuje relativno jeftinu električnu energiju, ali i neophodnu fleksibilnost sistema za pokrivanje vršne potrošnje i podršku izvozu.
Bosna i Hercegovina je početkom avgusta ostala neto izvoznik električne energije, sa prosečnim izvozom od oko 245 MW ka susednim elektroenergetskim sistemima. Dugotrajniji pad proizvodnje iz hidroelektrana povećao bi opterećenje termoelektrana na ugalj i smanjio količine električne energije raspoložive za izvoz u Hrvatsku, Crnu Goru i Srbiju.
Pad proizvodnje u junu deo je i šireg regionalnog trenda. Srbija, Rumunija, Hrvatska i delovi zapadnog Balkana suočavaju se sa nepovoljnijim hidrološkim prilikama, dok nizak vodostaj Dunava istovremeno utiče i na proizvodnju u hidroelektranama i na dostupnost rashladne vode za nuklearne elektrane. Ovakva situacija dodatno povećava značaj akumulacionih jezera i dispečabilnih proizvodnih kapaciteta tokom večernjih časova najveće potrošnje.
Iako je HE Višegrad zahvaljujući snažnoj proizvodnji u prvoj polovini godine obezbedila solidnu osnovu za godišnji rezultat, letnji hidrološki uslovi sada postaju ključni faktor. Komercijalna vrednost elektrane sve će više zavisiti od optimalnog upravljanja akumulacijom, odnosno čuvanja vode za periode visokih cena električne energije, umesto od maksimalne kontinuirane proizvodnje u uslovima suše.
