Vlada Republike Srpske predložila je stroža pravila za obnovljive izvore energije sa ciljem da spreči investitore da veće solarne projekte dele na više manjih instalacija ispod granice od 150 kW kako bi ostvarili pravo na garantovane otkupne cene električne energije.
Predložene izmene odnose se na zemaljske solarne elektrane koje ispunjavaju uslove za ulazak u režim podsticajnog otkupa električne energije. Projekti snage do 150 kW morali bi da ispune zahtev o minimalnom rastojanju između postrojenja, čime bi se ograničila mogućnost registracije većeg broja formalno nezavisnih elektrana unutar istog razvojnog područja.
Nadležni organi identifikovali su slučajeve u kojima je zemljište namenjeno za jedan veliki solarni projekat bilo podeljeno na između 20 i 50 odvojenih parcela, pri čemu je na svakoj parceli registrovana pojedinačna elektrana snage ispod praga od 150 kW. Razvojni kompleks od 50 instalacija po 150 kW mogao bi da dostigne ukupnu snagu od čak 7,5 MW, iako bi svaka pojedinačna komponenta formalno mogla biti tretirana kao mali projekat.
Ovakva struktura omogućavala je investitorima da izbegnu obaveze koncesionog postupka i dobiju građevinske dozvole od lokalnih vlasti, istovremeno obezbeđujući garantovane otkupne cene u periodu do 15 godina. Ekonomska prednost nije proizlazila iz veće efikasnosti projekta, već iz načina na koji je projekat bio klasifikovan prema regulatornim pravilima.
Predložene izmene bi takođe ukinule postojeći sistem prethodnog odobravanja podsticaja. Investitori bi pravo na garantovani otkup električne energije stekli tek nakon završetka izgradnje i ispunjavanja svih zakonskih i tehničkih uslova.
Ova promena značajno menja finansijski profil malih solarnih projekata. Prethodna potvrda podobnosti mogla je da poveća poverenje banaka i investitora pre početka izgradnje, dok model zasnovan na odobrenju nakon završetka projekta prebacuje veći deo regulatornog i razvojnog rizika na investitore. Razvijači projekata morali bi da finansiraju izgradnju bez potpune sigurnosti da će elektrana na kraju dobiti očekivani mehanizam podrške.
Izmenjeni regulatorni okvir mogao bi da smanji broj spekulativnih prijava projekata i spreči da ograničeni kapaciteti za podsticaje budu zauzeti veštački podeljenim elektranama. Istovremeno, mogao bi da stvori tranzicioni rizik za projekte koji su već strukturirani kroz više društava posebne namene, zemljišnih parcela ili zahteva za priključenje.
Za banke i investitore, ključno pitanje biće da li će konačna verzija zakona sadržati prelazne odredbe za projekte koji već imaju izdate dozvole, odobrenja za priključenje ili status prethodno odobrenih podsticaja. Bez jasnih pravila tranzicije, projekti koji su bili usklađeni u trenutku pokretanja mogli bi se suočiti sa promenom prihodnih pretpostavki nakon što je razvojni kapital već uložen.
Reforma predstavlja širi pomak od pristupa u kojem je instalisana snaga bila jedini kriterijum za prihvatljivost projekta. Regulatori sve više analiziraju zajedničko vlasništvo, deljenu infrastrukturu priključenja, povezane zemljišne parcele, koordinisanu izgradnju i ekonomsku suštinu projekta kako bi utvrdili da li se instalacije zaista mogu smatrati odvojenim elektranama.
