U Bosni i Hercegovini (BiH) očekuje se umeren porast potražnje za energijom u narednim godinama. Kao odgovor na to, elektroprivreda EP HZHB traži izvođača koji će sprovesti studiju o tome kako integrisati nove elektrane u celokupni sistem upravljanja proizvodnjom.
Prema tehničkoj dokumentaciji, elektroenergetski sistem BiH je jedinstven jer dosledno proizvodi više električne energije nego što troši, pri čemu većinu čine termoelektrane na ugalj koje koriste domaće resurse.
Projekcije pokazuju da će opterećenje elektroenergetskog sistema postepeno rasti. Indikativni plan razvoja za period 2023–2032. procenjuje da će vršna potražnja na prenosnoj mreži rasti u proseku za 1,8% godišnje, uz minimalnu stopu rasta od 1%.
Iako se ne očekuju značajne promene u kratkoročnoj potrošnji električne energije na prenosnoj mreži, na strani proizvodnje se očekuju značajni pomaci. Tokom poslednjih 10 do 15 godina, liberalizacija tržišta električne energije i nove regulatorne mere dovele su do velikih promena u sektoru u čitavom regionu. Kao i mnoge evropske zemlje, BiH sada aktivno radi na izgradnji novih proizvodnih objekata, posebno u sektoru solarne i vetroenergije.
Ovaj trend je odražen u velikom broju prijava za povezivanje sa mrežom na naponskim nivoima od 110 kV, 220 kV i 400 kV. Prijave za projekte solarnih elektrana sada premašuju 9.500 megavata, dok projekti u oblasti vetroenergije prelaze 3.300 megavata.
Pored postojećih obnovljivih izvora energije, kao što su vetroparkovi Mesihovina, Jelovača i Podveležje, te solarne elektrane kao što su Petnjik, Zvizdan i ECO Wat (35 MW), mnoge manje elektrane su već povezane na distribucijsku mrežu. Prema novim podacima Elektroprijenosa BiH sa jula 2024. godine, zemlja je na dobrom putu za značajnu ekspanziju. Očekuje se da će više od 20 novih elektrana, sa ukupnim kapacitetom od preko 2.000 megavata, biti povezano na prenosni sistem u naredne dve do tri godine.
