Bugarska nuklearna elektrana Kozloduj povećala je proizvodnju petog bloka na oko 950 MW, nakon oporavka nivoa Dunava, čime je delimično poništeno smanjenje proizvodnje izazvano sušom, koje je prošle nedelje spustilo proizvodnju reaktora na oko 850 MW.
Šesti blok i dalje radi gotovo normalnim kapacitetom, sa proizvodnjom od oko 971 MW.
Oporavak proizvodnje vraća približno 100 MW stabilne proizvodnje u bugarski elektroenergetski sistem i ublažava jedan od pritisaka koji su tokom avgusta doprineli zatezanju uslova na tržištima električne energije Centralne i Jugoistočne Evrope.
Kozloduj je smanjio proizvodnju petog bloka nakon što je izuzetno nizak nivo Dunava ograničio dostupnost rashladne vode.
Reaktor je pre ograničenja radio sa proizvodnjom većom od 1.000 MW.
Bugarske vlasti su takođe najavile planove za hidrotehničke radove, uključujući izgradnju rečne strukture dužine 250–300 metara, sa ciljem da se poboljša pristup vodi ukoliko se nepovoljni uslovi ponovo pogoršaju.
Delimičan oporavak proizvodnje značajan je jer je raspoloživost nuklearnih kapaciteta postala neuobičajeno važan kratkoročni faktor na regionalnom tržištu električne energije.
Mađarska nuklearna elektrana Pakš takođe je tokom avgusta značajno smanjila proizvodnju zbog niskog nivoa Dunava, pre nego što je proizvodnja počela da se oporavlja.
Rumunska nuklearna elektrana Černavoda suočila se sa još ozbiljnijim poremećajima, zbog čega je Rumunija tokom nekoliko nedavnih trgovinskih sesija ostala bez nuklearne proizvodnje.
Ova kombinacija faktora doprinela je visokim regionalnim cenama električne energije.
Na tržištima električne energije Centralne i Jugoistočne Evrope cene za dan unapred više puta su prelazile 170–180 evra/MWh, dok su tokom večernjih sati dostizale više od 250 evra/MWh kako je proizvodnja iz solarnih elektrana opadala.
Oporavak Kozloduja trebalo bi da smanji deo potreba Bugarske za uvozom električne energije i istovremeno doda proizvodnju sa niskim graničnim troškovima u regionalni elektroenergetski sistem.
Međutim, to ne uklanja osnovni hidrološki rizik.
Događaji iz avgusta pokazali su da nuklearna proizvodnja, koja se tradicionalno smatra jednim od izvora stabilne energije najmanje izloženih vremenskim prilikama, može postati ranjiva tokom ekstremno niskih vodostaja.
To ima značajne posledice za planiranje elektroenergetskog sistema.
Bugarska, Rumunija i Mađarska u velikoj meri zavise od nuklearne energije kao izvora stabilne i niskougljenične električne energije.
Ukoliko klimatski uslovi budu sve češće uticali na dostupnost rashladne vode, operatori bi mogli da budu primorani da ulažu više u upravljanje vodnim resursima i rashladnu infrastrukturu.
Isti uslovi na Dunavu utiču i na hidroelektričnu proizvodnju i rečni transport.
Nizak vodostaj zato može istovremeno smanjiti raspoloživu proizvodnju električne energije i poremetiti logistiku dopreme goriva.
Zbog toga Dunav postaje sve važnija promenljiva za regionalno energetsko tržište.
Za Bugarsku, Kozloduj ostaje ključan i za domaće snabdevanje i izvoz električne energije.
Vraćanje proizvodnje petog bloka ka punom kapacitetu trebalo bi da poboljša poziciju zemlje pred početak perioda rasta jesenje potrošnje.
Ipak, iskustvo elektrane tokom avgusta verovatno će uticati na buduće investicione odluke.
Otpornost na klimatske promene sve više će morati da bude deo upravljanja nuklearnim postrojenjima, a ne samo pitanje koje se razmatra u vanrednim situacijama.
Najnoviji oporavak Kozloduja pruža kratkoročno olakšanje.
Međutim, šira poruka za Jugoistočnu Evropu jeste da stabilna proizvodnja električne energije postaje izloženija hidrološkim uslovima nego što su planeri ranije pretpostavljali.
