Proizvodnja električne energije u Bugarskoj povećana je za 6,84 odsto u periodu od 1. januara do 2. avgusta 2026. godine, iako je proizvodnja iz tradicionalnih baznih proizvodnih kapaciteta, odnosno termoelektrana na ugalj i nuklearnih elektrana, zabeležila pad.
Prema podacima Elektroenergetskog sistemskog operatora Bugarske (ESO), ukupna proizvodnja električne energije dostigla je 25,95 TWh, dok je potrošnja povećana za 6,55 odsto, na 24,29 TWh. Zahvaljujući tome, Bugarska je ostvarila neto izvoz električne energije od približno 1,66 TWh.
Najznačajnija strukturna promena zabeležena je u proizvodnom miksu. Bazne elektrane, koje pre svega obuhvataju termoelektrane na ugalj i nuklearnu elektranu, proizvele su 16,27 TWh, što predstavlja međugodišnji pad od 13,4 odsto. Uprkos tome, ukupna proizvodnja je porasla zahvaljujući većoj proizvodnji iz obnovljivih izvora energije i drugih izvora, koji su delimično nadoknadili pad bazne proizvodnje.
Proizvodnja iz obnovljivih izvora energije priključenih na prenosni sistem porasla je za 13,44 odsto, na 2.773,3 GWh. Istovremeno, proizvodnja iz obnovljivih izvora priključenih na distributivnu mrežu povećana je za 5,08 odsto, na 2.598,2 GWh. Ukupna proizvodnja iz obnovljivih izvora priključenih na prenosnu i distributivnu mrežu tako je premašila 5,37 TWh.
Elektroenergetski bilans Bugarske i dalje se u velikoj meri oslanja na dva operativna bloka Nuklearne elektrane Kozloduj, koja su početkom avgusta u proseku isporučivala gotovo 1.890 MW. Nuklearnu proizvodnju dopunjavale su termoelektrane na ugalj sa oko 900 MW, solarne elektrane sa približno 1.349 MW, kao i manji doprinos hidroelektrana, gasnih elektrana i vetroelektrana.
Bugarska je 4. avgusta izvozila u proseku oko 1.425 MW električne energije, uključujući značajne tokove prema Rumuniji i Srbiji. Izvoz ka Rumuniji iznosio je približno 1.536 MW, dok je ka Srbiji isporučivano oko 366 MW, uz istovremeni uvoz električne energije iz Grčke tokom pojedinih delova dana.
Takva pozicija daje Bugarskoj sve značajniju ulogu u balansiranju elektroenergetskog sistema istočnog dela jugoistočne Evrope. Dok se Rumunija suočava sa ograničenjima u radu nuklearnih elektrana i nepovoljnim hidrološkim uslovima, Srbija beleži smanjenu proizvodnju iz hidroelektrana i rast letnje potrošnje. Bugarski izvoz električne energije pomaže u pokrivanju potreba oba tržišta, uz podršku prenosima električne energije ka Mađarskoj.
Pad proizvodnje iz baznih proizvodnih kapaciteta i dalje ima značajan komercijalni značaj. Veća proizvodnja iz obnovljivih izvora energije može povećati ukupnu godišnju proizvodnju, ali bez skladištenja energije, fleksibilne potrošnje ili dodatnih prekograničnih prenosnih kapaciteta ne može u potpunosti zameniti stabilnu raspoloživost proizvodnje iz termoelektrana na ugalj i nuklearnih elektrana. Zbog toga će sposobnost Bugarske da tokom leta zadrži snažnu izvoznu poziciju u velikoj meri zavisiti od kontinuiranog rada Nuklearne elektrane Kozloduj, raspoloživosti termoelektrana na ugalj i dinamike proizvodnje iz solarnih elektrana.
