Bugarska: Od 2007. do 2019. godine električna energije poskupela za 29%

16. July 2019. / Region energetika

U prvoj analiziranoj regulatornoj godini (jul 2007 – jul 2008. godine) cena na bugarskom regulisanom tržištu električne energije za klijente priključene na niskonaponsku mrežu (domaćinstva i mali potrošači) iznosila je 146 leva (74,65 evra) po megavat-času, sa PDV-om. Za dvanaest godina cena se povećala za 29% – u periodu od jula 2018. do jula 2019. godine, jedan megavat-čas električne energije za iste kupce koštao je 188 leva (96,12 evra), navodi se u izveštaju Instituta za upravljanje energijom (EMI), navodi bugarska Agencija za energetiku KEVR.

Prema podacima Instituta, promena cena u posmatranom periodu nije ravnomerna – cene su dostigle najviši nivo, 194 leva (99,2 evra) po MWh 2012. godine, dok su u narednim godinama cene bile nešto povoljnije. Regulisane cene u periodu jul 2018 – jul 2019. godine i dalje su za 6 leva (3,07 evra) po megavat-času satu niže od cena iz 2012. godine.

Proizvodnja

Dok je finalna cena u posmatranom periodu uvećana za 29%, troškovi proizvodnje porasli su gotovo dvostruko – sa 57 leva (29,14 evra) po megavat-času u periodu 2007/2008. godina, na 108 leva (55,22 evra) po megavat-času u 2018/2019. godini.

Početni i glavni faktor koji je uticao za rast cena predstavlja pravi bum investicija u obnovljive izvore energije.

Preferencijalne cene, po kojima se otkupljuje proizvedena obnovljiva energija, pokrivene su posebnim premijama uključenim u cenu prenosa, i njih plaćaju svi korisnici mreže. Doprinos obnovljivoj energiji u iznosu od 2,12 leva (1,08 evra) po megavat-času prvi puta je uveden 2009. godine. Ovaj doprinos je stalno povećavan u narednim godinama, i dosegao je 11 puta viši iznos od 23,78 leva (12,16 evra) po megavat-času u 2018. godini. Takođe, postepeno su uključeni dodaci za promociju visokoefikasne kogeneracije i finansiranje nepovratnih troškova. Ovi doprinosi su od 2013. godine transformisani i obračunavaju se u vidu „obaveza prema društvu“, čiji ukupni iznos dostiže maksimalnu vrednost od blizu 38 leva (19,4 evra) po megavat-času u 2015. godini.

Prema EMI-ju, izvesna stabilizacija troškova proizvodnje posle 2015. godine posledica je hitnih mera za stabilizaciju cena. Bitan deo finansijskog tereta prebacuje se sa krajnjih kupaca ka energetskim kompanijama putem novih tarifa, obaveznih doprinosa fondu „Sigurnost sistema energetike”, uz ograničavanje kupovine obnovljive energije po preferencijalnim cenama.

Međutim, najveći uticaj imaju dva faktora u ukupnoj vrijednosti od oko 5 milijardi leva (2,56 milijardi evra) – korišćenje svih prihoda od prodaje kvota za emisije gasova sa efektom staklene bašte: prvo, za smanjenje doprinosa za obnovljivu energiju i kogeneracijsku proizvodnju; drugo, za troškove javnog snabdevača, Nacionalne elektroenergetske kompanije NEK, koji su se nakupili nakon 2012. godine zbog sve većeg tarifnog deficita, koji proizlazi iz prodaje električne energije po regulisanim cenama.

U krajnjem računu, i pored preduzetih mera, udeo proizvodne komponente u konačnoj ceni električne energije (bez PDV-a) za kupce priključene na niskonaponsku mrežu značajno je povećan – sa 47% u 2007. godini na 70% u 2019. godini.

Pad troškova mrežnih usluga

Kod cena za usluge mreže postoji obrnuti trend. Cena prenosa na niskonaponskoj distributivnoj mreži u 2007. godini bila je za 13,15 leva (6,7 evra) po megavat-času viša od cene (za prenos i pristup) na kraju posmatranog period, odnosno iznosila je 51,40 leva (26,3 evra) po megavat-času u 2007/2008. godini, i 38,25 leva (19,6 evra) po megavat-času u 2018/2019. godini.

Sličan trend beleži i kretanje tarifa operatora energetskog sistema (ESO), koji je snizio cene prenosa i pristupa za krajnje kupce za 3,5 leva (1,79 evra) po megavat-času – sa 13,3 leva (6,8 evra) po megavat-času u 2007. godini na 9,84 leva (5,03 evra) u 2018. godini.

To takođe dovodi do odgovarajućih strukturnih promena – relativni udeo mrežne komponente u finalnoj ceni električne energije (bez PDV-a) smanjio se sa 53% na oko 30% tokom razmatranog perioda.

Na taj način, dva suprotna trenda – poskupljivanje proizvodne komponente i pojeftinjenje mrežne komponente – čine ukupni nominalni porast finalne cene električne energije za 29% u datom periodu, navodi EMI.

Izvor: investor.bg

Skinite kao PDF :

Download PDF