Bugarske vlasti pripremaju dodatne mere za zaštitu proizvodnje u nuklearnoj elektrani Kozloduj, pošto izuzetno nizak vodostaj Dunava povećava zabrinutost u vezi sa dostupnošću rashladne vode.
Kozloduj nastavlja da radi u skladu sa planiranim proizvodnim rasporedom, ali tehnički timovi razmatraju mogućnosti za obezbeđivanje dovoljnih količina vode ukoliko vodostaj reke nastavi da opada.
Posebna pažnja usmerena je na obalnu crpnu stanicu elektrane. Stručnjaci procenjuju mogućnosti za poboljšanje rada pumpi i jačanje prateće hidrotehničke infrastrukture kako bi se obezbedio dovoljan dotok vode do elektrane i u nepovoljnijim hidrološkim uslovima.
Istovremeno se prate sistemi za hlađenje operativnih reaktorskih blokova i skladištenje istrošenog nuklearnog goriva. Osoblje elektrane razmatra preventivne mere koje bi mogle biti aktivirane ukoliko postojeći sistemi za snabdevanje vodom postanu nedovoljni.
Bugarsko Ministarstvo energetike formiralo je posebnu radnu grupu za koordinaciju institucija uključenih u proces i pružanje podrške tehničkim timovima nuklearne elektrane Kozloduj. Dodatne mere za vanredne situacije pripremaju se unapred kako bi mogle biti brzo sprovedene ukoliko se hidrološki uslovi na Dunavu dodatno pogoršaju.
Ovo pitanje ima značaj i van Bugarske, jer je Kozloduj najveći proizvođač električne energije u zemlji i jedan od najvažnijih izvora nuklearne bazne proizvodnje u jugoistočnoj Evropi.
Svako značajnije smanjenje proizvodnje uticalo bi na elektroenergetski bilans Bugarske, a potencijalno i na količinu električne energije raspoloživu za izvoz ka susednim tržištima. Bugarska je tokom 2026. godine ostala značajan regionalni izvoznik, zbog čega je raspoloživost proizvodnje iz Kozloduja posebno važna u periodima povećane letnje potrošnje.
Vlasti zbog toga o hidrološkoj situaciji razgovaraju sa susednim zemljama i evropskim institucijama.
Neposredni problem za sada ostaje operativne prirode, a ne potvrđenog gubitka proizvodnje: elektrana i dalje održava planirani proizvodni raspored. Međutim, priprema dodatnih zaštitnih mera pokazuje sve izraženiju povezanost između hidroloških uslova i proizvodnih kapaciteta koji se tradicionalno smatraju stabilnim, uključujući termoelektrane i nuklearne elektrane.
Nizak vodostaj reka može direktno uticati na proizvodnju hidroelektrana, ali dugotrajna suša može ograničiti i rad elektrana koje zavise od rečnih voda za rashladne potrebe. To povećava sistemsku vrednost raspoloživosti vode za različite tehnologije proizvodnje električne energije i znači da bi dugotrajno nizak vodostaj Dunava mogao postati regionalna varijabla na tržištu električne energije, a ne samo operativno pitanje za Bugarsku.
