Bugarska je u maju 2026. godine proizvela 3.057 GWh električne energije, što predstavlja značajan pad u odnosu na april, ali i snažan rast u poređenju sa istim mesecom prošle godine. Ovi podaci ukazuju na elektroenergetski sistem koji beleži veći godišnji nivo proizvodnje, ali istovremeno pokazuje izraženu mesečnu volatilnost uslovljenu vremenskim prilikama, proizvodnjom iz obnovljivih izvora energije i sezonskim promenama u potrošnji.
Proizvodnja električne energije smanjena je za 18,7 odsto u odnosu na april, dok je potrošnja pala za 7,7 odsto, na 2.554 GWh. Mesečni pad u skladu je sa prelaskom iz zimskog i ranog prolećnog perioda povećane potrošnje u topliji deo godine, kada opadaju potrebe za grejanjem, a veća proizvodnja iz solarnih elektrana menja način angažovanja konvencionalnih proizvodnih kapaciteta.
U poređenju sa majem 2025. godine, međutim, proizvodnja električne energije porasla je za 18,3 odsto, znatno brže od rasta potrošnje, koja je povećana za 6,1 odsto. Ovakav odnos ukazuje na veći izvozni višak električne energije i dodatno učvršćuje poziciju Bugarske kao jednog od glavnih snabdevača električnom energijom Rumunije, Srbije, Severne Makedonije, Grčke i Turske.
Potrošnja prirodnog gasa dostigla je 217 miliona kubnih metara, što je za 12,1 odsto manje nego u aprilu, ali za 20,6 odsto više nego godinu dana ranije. Domaća proizvodnja gasa ostala je zanemarljiva i iznosila je manje od 0,5 miliona kubnih metara, zbog čega bugarska privreda i dalje gotovo u potpunosti zavisi od uvoza.
Podaci o naftnim derivatima pokazali su mešovite trendove. Proizvodnja bezolovnog benzina smanjena je za 0,8 odsto, na 127.000 tona, dok je njegova potrošnja povećana za 7,4 odsto, na 58.000 tona. Proizvodnja dizela porasla je za 2,8 odsto, na 253.000 tona, dok je potrošnja zabeležila snažan rast od 41,3 odsto, dostigavši 236.000 tona. Neuobičajeno visok rast potrošnje dizela ukazuje na intenzivniju aktivnost u sektoru transporta, građevinarstva, logistike i industrije, iako su na mesečno poređenje verovatno uticala i kretanja zaliha.
Potrošnja tečnog naftnog gasa (LPG) povećana je za 14,3 odsto, na 32.000 tona, dok je domaća proizvodnja ostala nepromenjena i iznosila 7.000 tona. Proizvodnja čvrstih goriva porasla je za 33,7 odsto, na 834.000 tona, uz istovremeni rast njihove potrošnje od 29,6 odsto, na 884.000 tona.
Kontinuirano oslanjanje na čvrsta goriva pokazuje složenost energetske tranzicije u Bugarskoj. Iako nuklearna energija i obnovljivi izvori dodatno jačaju poziciju zemlje u proizvodnji električne energije sa niskim emisijama ugljenika, ugalj i dalje ima važnu ulogu u obezbeđivanju fleksibilnih proizvodnih kapaciteta, očuvanju zaposlenosti i sigurnosti elektroenergetskog sistema. Rast izvoza električne energije može povećati prihode proizvođača, ali istovremeno dodatno naglašava značaj ulaganja u jačanje prenosne mreže i razvoj fleksibilnih kapaciteta koji mogu da upravljaju sve intenzivnijim prekograničnim tokovima električne energije.
Podaci za maj 2026. godine pokazuju da je Bugarska proizvela znatno više električne energije nego godinu dana ranije, dok domaća potrošnja raste sporijim tempom. Takav odnos dodatno učvršćuje njenu ulogu regionalnog tržišta za balansiranje sistema i izvoznika električne energije, posebno u periodima kada ograničenja u radu nuklearnih elektrana ili slabija proizvodnja iz obnovljivih izvora energije dodatno smanjuju raspoloživu ponudu u zemljama severnije u regionu.
