Bugarska održava aktivnu koordinaciju i sa Evropskom unijom i sa Sjedinjenim Američkim Državama u vezi sa neizvesnom budućnošću rafinerije Lukoil Neftohim Burgas, izjavila je Pavela Mitova, predsednica parlamentarnog Odbora za energetiku. Ona je potvrdila da su snabdevanje gorivom u zemlji i rezerve stabilni i dovoljni za naredne mesece, ali je naglasila da odluka o dugoročnoj budućnosti rafinerije mora uskoro biti doneta.
Mitova je objasnila da se Bugarska obratila Kancelariji za kontrolu strane imovine SAD (OFAC) kako bi zatražila pojašnjenje i razmotrila moguća rešenja koja bi omogućila nastavak rada rafinerije u okviru postojećeg režima sankcija. Jedna od mogućih mera koja se razmatra jeste imenovanje posebnog državnog administratora koji bi nadgledao rad rafinerije, sa ciljem zaštite nacionalnih interesa i obezbeđenja neprekidnog snabdevanja energijom. Privremena obustava izvoza dizel goriva i kerozina na tržišta EU i van EU opisana je kao preventivna mera za očuvanje stabilnosti domaćeg tržišta.
Neizvesnost oko budućnosti rafinerije usledila je nakon odluke Ministarstva finansija SAD od 22. oktobra da proširi sankcije na dve najveće ruske naftne kompanije – Rosnjeft i Lukoil. Nove mere imaju za cilj dodatno pooštravanje finansijskog pritiska na ruski energetski sektor, koji se smatra ključnim izvorom finansiranja vojnih aktivnosti Rusije u Ukrajini.
U Bugarskoj Lukoil posluje preko svoje švajcarske podružnice Litasco, koja poseduje 89,97 odsto vlasništva nad Lukoil Neftohim Burgasom, najvećom naftnom rafinerijom na Balkanu. Još 9,88 odsto pripada drugom Lukoilovom povezanom preduzeću, dok 0,15 odsto drži više od 7.700 malih akcionara. Lukoil takođe kontroliše kompaniju Lukoil Bulgaria, vodećeg distributera goriva u zemlji, koja drži između 40 i 60 odsto učešća na veleprodajnom tržištu.
Zbog vlasničke strukture Lukoila, ovi bugarski energetski kapaciteti sada direktno potpadaju pod režim američkih sankcija. To bi moglo da ograniči njihov pristup međunarodnim bankarskim sistemima i lancima snabdevanja koji zavise od američkog dolara, što izaziva ozbiljnu zabrinutost u vezi sa energetskom bezbednošću Bugarske i stabilnošću snabdevanja gorivom. Kao odgovor, bugarska vlada razmatra više scenarija kako bi očuvala rad rafinerije i zaštitila nacionalnu energetsku infrastrukturu od mogućih poremećaja.
Ranije ove godine pojavili su se izveštaji da se Lukoil priprema za prodaju svoje bugarske rafinerije, čija se vrednost procenjuje na oko dve milijarde dolara. Državna energetska kompanija Kazahstana, KazMunayGaz, potvrdila je da je pozvana da učestvuje u tenderu, dok je mađarski premijer Viktor Orban izjavio da je MOL među sedam zainteresovanih ponuđača.
Ova situacija ponovo je pokrenula javnu raspravu o mogućnosti da se rafinerija vrati u državno vlasništvo. Kompleks u Burgasu privatizovan je u više faza između 1997. i 2009. godine, a re-nacionalizacija se sada razmatra kao jedno od mogućih rešenja za očuvanje strateške energetske nezavisnosti Bugarske.
