Bugarska je ostvarila prosečnu day-ahead cenu od 104 evra/MWh, što je gotovo 20 evra/MWh manje od nivoa u Mađarskoj, iako je večernji maksimum u 15-minutnom intervalu dostigao gotovo 199 evra/MWh. Diverzifikovan proizvodni miks omogućava zemlji da prihvati rastuću solarnu proizvodnju, uz manju zavisnost od uvoza tokom večernjih sati.
Proizvodnja električne energije dostigla je približno 26,9 TWh između 1. januara i 9. avgusta, što predstavlja povećanje od 7,8% u odnosu na isti period prethodne godine. Potrošnja je takođe porasla, za 6,8%, na oko 25,0 TWh, ostavljajući Bugarskoj kumulativni višak električne energije od približno 1,86 TWh.
Proizvodnja iz hidroelektrana značajno je povećana na oko 3,4 TWh, u poređenju sa 1,81 TWh u istom periodu 2025. godine. Proizvodnja iz obnovljivih izvora priključenih na prenosnu mrežu takođe je porasla za više od 16%, dostigavši približno 2,94 TWh.
Uprkos rastućem višku proizvodnje, kriva cena pokazuje da je satna nestašica i dalje značajna karakteristika tržišta. Cene na IBEX-u pale su na svega 11 evra/MWh tokom perioda najintenzivnije solarne proizvodnje, da bi tokom večernjeg rampa porasle na gotovo 199 evra/MWh.
Ovakvo širenje intradnevnog raspona cena stvara sve atraktivnije tržište za baterijske sisteme za skladištenje energije. Dva operativna sistema kompanije Sunotec u Brusartsi i Bjala Slatini imaju ukupni kapacitet od 200 MW/505 MWh, dok pristup tržištu i optimizaciju obezbeđuje slovenački trgovac GEN-I.
Sistemi mogu da isporučuju električnu energiju velikom snagom tokom približno dva i po sata, što im omogućava da ciljaju najskuplji deo večernjeg rampa. Planirano širenje kompanije GEN-I na još devet bugarskih projekata, ukupne snage 195 MW/782 MWh, povećalo bi prosečno trajanje skladištenja na približno četiri sata i omogućilo veću zaštitu od dužih perioda nestašice.
Brzo širenje solarnih kapaciteta u Bugarskoj tako stvara dva sve izraženija segmenta tržišta električne energije. Solarni proizvođači se takmiče u prodaji električne energije tokom sve manje vrednih podnevnih sati, dok se baterije i fleksibilne termoelektrane takmiče za prihod tokom večernjeg oporavka cena.
Za nove fotonaponske projekte zaključak je sve jasniji: bez skladištenja, fleksibilnih aranžmana za otkup električne energije ili pažljivo strukturiranog PPA ugovora, ostvarena cena solarne električne energije može biti znatno niža od prosečne bazne IBEX cene. Godišnji višak proizvodnje u zemlji ne uklanja ovaj rizik, već menja period u kojem električna energija ima najveću tržišnu vrednost.
