Bugarska je za manje od dve godine prešla put od tržišta koje je tek počinjalo da razvija baterijske sisteme za skladištenje energije do jednog od najpraćenijih tržišta u Evropi. Ova transformacija posebno je vidljiva u Novoj Zagori, gde je kompanija Enery u maju 2026. godine pustila u rad baterijski sistem za skladištenje energije (BESS) snage 150 MW i kapaciteta 601 MWh. Postrojenje sa četiri sata skladištenja razvijeno je za manje od godinu dana i spada među najveće samostalne baterijske projekte u funkciji u Centralnoj i Istočnoj Evropi.
Sistem, koji su isporučile kompanije Sungrow i Sunotec, može da skladišti električnu energiju u periodima niskih cena ili visoke proizvodnje iz obnovljivih izvora, a zatim da je isporučuje kada potražnja i veleprodajne cene porastu. Partneri su takođe razmatrali proširenje kapaciteta za skladištenje energije na području Nove Zagore na 800 MWh, uz potencijalno povećanje do 1 GWh. U pregledanim objavama nije javno objavljen verifikovan podatak o ukupnoj privatnoj vrednosti investicije u operativno postrojenje, zbog čega njegov kapacitet ne treba mešati sa obimom šireg bugarskog programa javne podrške skladištenju energije.
Taj program nosi naziv RESTORE, a podržan je sa 603 miliona evra iz Mehanizma EU za oporavak i otpornost. U okviru velikog kruga dodele sredstava, Bugarska je odobrila 587 miliona evra subvencija za 82 samostalna projekta skladištenja, sa ukupnim energetskim kapacitetom od 9,71 GWh. Obim dodeljene podrške značajno je premašio početni minimalni cilj programa i ukazao na snažno interesovanje investitora, kao i na pad troškova litijum-gvožđe-fosfatnih baterijskih sistema.
Program dolazi u trenutku kada bugarsko tržište električne energije prolazi kroz brzu transformaciju. Zajedno sa Grčkom i Rumunijom, Bugarska je značajno povećala solarne kapacitete, što je dovelo do sve većeg broja perioda sa veoma niskim ili gotovo nultim dnevnim cenama električne energije. Istovremeno, nakon pada solarne proizvodnje, cene mogu da porastu za više od 150 evra/MWh tokom istog dana. Baterijski sistemi mogu da iskoriste ove razlike u cenama, istovremeno smanjujući ograničavanje proizvodnje iz obnovljivih izvora i potrebu za vršnim kapacitetima na fosilna goriva.
Skladištenje energije počinje da utiče i na prekogranične tokove električne energije. U maju 2026. godine Bugarska je, prema dostupnim podacima, u jednom periodu od 15 minuta uvozila električnu energiju iz Grčke, kada je cena električne energije na grčkom tržištu za dan unapred iznosila svega 0,01 evro/MWh, u poređenju sa 44,34 evra/MWh u Bugarskoj, iako je domaća proizvodnja u Bugarskoj premašivala potrošnju. Baterijski sistemi mogu u takvim periodima da deluju kao fleksibilni potrošači, preuzimajući jeftinu električnu energiju i potencijalno je vraćajući u sistem kasnije, kada se tržišni uslovi promene. Deo električne energije potom je ponovo tekao ka Grčkoj, dok su veće količine usmerene ka Rumuniji, što predstavlja rani pokazatelj potencijala Bugarske da postane regionalno čvorište za balansiranje elektroenergetskog sistema.
Koristi skladištenja prevazilaze samo trgovanje razlikama u cenama. Baterijski sistemi mogu da reaguju u roku od nekoliko milisekundi, pružajući usluge kao što su regulacija frekvencije, rezervni kapaciteti i upravljanje zagušenjima u mreži. Oni mogu ublažiti nagle promene u proizvodnji iz solarnih i vetroelektrana i podržati elektroenergetski sistem tokom kratkotrajnih poremećaja u snabdevanju. Skladištenje ne može da zameni prenosnu infrastrukturu, sezonsko skladištenje energije ili pouzdane proizvodne kapacitete, ali može omogućiti efikasnije korišćenje postojeće mrežne infrastrukture.
Komercijalni izgledi, međutim, nisu bez rizika. Prvi baterijski projekti u Bugarskoj imali su koristi od velikih razlika između niskih i visokih cena električne energije i relativno ograničene konkurencije na tržištu pomoćnih usluga. Ako u kratkom periodu u rad uđe približno 10 GWh subvencionisanog kapaciteta za skladištenje, baterijski projekti će sve više međusobno konkurisati za iste izvore prihoda. Veći broj sistema koji pune baterije tokom dana mogao bi da podigne dnevne cene, dok bi masovno pražnjenje tokom večernjih sati moglo da smanji vršne cene. Prihodi od pomoćnih usluga takođe bi mogli da opadnu sa povećanjem konkurencije.
Zbog toga će budući projekti verovatno morati da se oslanjaju na diversifikovane izvore prihoda, umesto na samo jedan poslovni model. Trgovanje razlikama u cenama električne energije može se kombinovati sa uslugama balansiranja i rezervi, zajedničkim razvojem sa obnovljivim izvorima, kao i potencijalnim mehanizmima plaćanja kapaciteta ili dugoročnim ugovorima o korišćenju baterijskih sistema. Tržišna pravila takođe će morati da omoguće transparentno učešće baterija na svim relevantnim tržištima i spreče neodgovarajuće dvostruko naplaćivanje mrežnih ili tržišnih troškova.
Brzo širenje skladištenja energije u Bugarskoj tako je postalo jedan od najvećih eksperimenata sa fleksibilnošću elektroenergetskog sistema u Jugoistočnoj Evropi. Obim transformacije već pokazuju ključni podaci: 150 MW/601 MWh u funkciji u Novoj Zagori, potencijalno proširenje ka 1 GWh, 603 miliona evra RESTORE finansiranja, 587 miliona evra odobrenih subvencija i 9,71 GWh kroz 82 podržana projekta.
Naredni test biće pre svega komercijalne, a ne tehnološke prirode. Kako novi kapaciteti budu ulazili na tržište, Bugarska će pokazati koliko brzo će se prihodi od baterijskog skladištenja prilagoditi situaciji u kojoj sama dostupnost skladišnih kapaciteta postaje sve veća. Ukoliko se tržište bude razvijalo na efikasan način, Bugarska bi mogla da postane ne samo jedno od vodećih tržišta baterijskog skladištenja u regionu, već i značajan centar za fleksibilnost i balansiranje šireg elektroenergetskog sistema Jugoistočne Evrope.
