Bugrska: Plan oporavka, 261 milion evra za sektor energetike

16. November 2020. / Region energetika

Sredstva su namenjena za modernizaciju elektroenergetske mreže i prekograničnih interkonekcija

Kapacitet za uvoz i izvoz električne energije povećaće se za 1.000 MW

 

Bugarska je u grupi zemalja koje su najviše pogođene novom klimatskom politikom EU, jer radi po starom modelu – oslanjajući se na velike i zagađujuće proizvođače udaljene stotinama kilometara od potrošača. To dovodi do velikih gubitaka na mreži i otežanog upravljanja.

U većini zapadnih zemalja reforme u sektoru energetike započete su pre jedne decenije, a danas na mnogim mestima postoje decentralizovane zajednice koje proizvode sopstvenu električnu energiju i čak prodaju višak električne energije. Ovo je mnogo efikasnije i jeftinije, zbog čega je Brisel poslednjih meseci više puta naglasio da zeleni oporavak i transformacija energetike moraju biti u središtu plana oporavka i održivosti EU.

Međutim, Bugarska je odlučila da problem podeli na dva dela. U planu, koji je potpredsednik vlade Tomislav Dončev predstavio krajem oktobra, fokus je uglavnom na povećanju energetske efikasnosti i smanjenju potrošnje energije. Same energetske reforme, vezane za termoelektrane na ugalj, nove obnovljive izvore energije, skladištenje energije, tehnologije vodonika itd., ostale su u drugom planu, sa idejom da se finansiraju iz Fonda za fer tranziciju.

Međutim, na raspolaganju je samo 1,18 milijardi evra – uglavnom za prevazilaženje društveno-ekonomskih efekata tranzicije ka nisko-karbonskoj ekonomiji i u mnogo manjoj meri za investicije. To će, prema stručnjacima, biti glavno pitanje o kojem će Evropska komisija pregovarati sa Bugarskom.

Nova mreža

U stvari, jedini energetski projekat koji će se finansirati iz plana oporavka je projekat Operatora elektroenergetskog sistema, ESO, i odnosi se na modernizaciju prenosne mreže. Nesumnjivo da je to od presudnog značaja za sve ostale reforme u sektoru, ali pitanje je da li će biti dovoljno za ispunjavanje obaveza Bugarske.

Za digitalnu transformaciju državne kompanije koja upravlja celokupnom prenosnom mrežom, koordinira proizvodnju električne energije u zemlji i obezbeđuje uvoz i izvoz namenjeno je ukupno 511 miliona leva (261 miliona evra).

Sredstva bi trebala da podrže prelazak na nisko-ugljeničnu energiju sveobuhvatnom modernizacijom aktivnosti za planiranje, upravljanje i održavanje elektroenergetske mreže zemlje i uvođenjem savremenih digitalnih alata i metoda kako bi se osigurala potrebna fleskibilnost, sigurnost, pouzdanost i brzina u upravljanju elektroenergetskim sistemom. U dve reči – „smart grid“ ili pametna mreža.

Projekat ESO takođe mora da odgovori na sve veći udeo obnovljivih izvora i tzv. decentralizovane proizvodnje  malog kapaciteta, u blizini potrošača.

ESO ne kaže da li će iznos od 261 miliona evra biti dovoljan za ovu modernizaciju (prema portalu Capital, izgradnja kompletne pametne mreže koštala bi najmanje 3 milijarde evra), ali objašnjava da projekat doprinosi direktno i indirektno postizanju ciljeva postavljenih u Paketu čiste energije za sve Evropljane – sigurnost snabdevanja, integracija OIE, sigurnost i fleksibilnost elektroenergetskog sistema, efikasno i transparentno funkcionisanje unutrašnjeg tržišta električne energije.

Sam projekat mreže nove generacije nije obelodanjen, ali je državna kompanija rekla za Capital da on uključuje investicije u polju zelene i digitalne tranzicije, posebno u oblasti čiste i efikasne proizvodnje i upotrebe energije i resursa, i ekološke infrastruktue, sa ciljem postizanja postepene dekarbonizacije ekonomije.

„Predviđene su mere za izgradnju pametnih električne mreža sa automatizovanom kontrolom sistema električne energije kako bi se potrošačima obezbedilo najkvalitetnije snabdevanje i maksimalno iskorišćenje energije iz obnovljivih izvora, sa krajnjim ciljem modernizacije i automatizacije postojeće električne mreže“, saopštava ESO.

Zašto je to potrebno

Trenutno, da bi 1 MWh električne energije stigao od nuklearne elektrane Kozloduj ili od termoelektrana u kompleksu Marica Istok do Sofije, potrebno je isporučiti najmanje 1,1 MWh.

Razlog tome su mrežni gubici, koji u nekim slučajevima dostižu, pa čak i  prelaze 12%. Uvoz i izvoz električne energije ograničeni su prenosnim kapacitetima dalekovoda – ako se on unapredi, biće više mogućnosti za trgovinu.

A nestabilan rad solarnih i vetroelektrana zahteva uključivanje i isključivanje drugih postrojenja radi balansiranja proizvodnje i potrošnje u realnom vremenu, što je često povezano sa visokom neefikasnošću.

Reč je o nasleđenim problemima iz prošlosti za koje već postoje rešenja. A jedno od njih je unapređenje sistema za upravljanje mrežom.

ESO kaže da je jedan od očekivanih rezultata projekta povećanje kapaciteta za povezivanje novih obnovljivih kapaciteta od najmanje 4.000 MW. Poređenja radi, Bugarska treuntno ima nešto više od 2.000 MW kapaciteta obnovljivih izvora energije, a Nacionalni energetski plan predviđa rast od 1.000 megavata do 2030. godine.

Drugi efekat biće povećanje interkonektivnih kapaciteta za prenos električne energije za najmanje 1.000 MW i bolje iskorišćenje postojećih objekata. Mrežni gubici sigurno će biti smanjeni.

Izvor: capital.bg

Skinite kao PDF :

Download PDF