Rumunija i Bugarska razvijaju veliki projekat modernizacije elektroenergetske mreže prilagođen sistemu koji ubrzano grade, a ne onom koji su nasledile. CARMEN – Romanian and Bulgarian Smart Grid Assets Increasing RES and Interconnection within South-East Europe – ima ukupni budžet od gotovo 208 miliona evra, pri čemu se očekuje da će oko polovine sredstava biti obezbeđeno kroz evropske grantove.
U projektu učestvuju bugarski operator prenosnog sistema Electricity System Operator, rumunski operator prenosnog sistema Transelectrica i rumunska distributivna kompanija Delgaz Grid. Bugarski deo investicije premašuje 59 miliona evra, uključujući oko 29 miliona evra sredstava iz Connecting Europe Facility. Realizacija projekta planirana je do 2032. godine.
CARMEN nije samo još jedna prekogranična interkonekcija. Reč je o koordinisanom paketu rekonstrukcije trafostanica, automatizacije, telekomunikacione infrastrukture i unapređenja sistema za upravljanje i kontrolu, čiji je cilj povećanje raspoloživog kapaciteta i vidljivosti postojeće elektroenergetske mreže. U Bugarskoj radovi obuhvataju trafostanice kao što su Dobrudža, Varna, Gorna Orjahovica, Mizija i Balkan. Planirana je i izgradnja više od 1.100 kilometara optičke telekomunikacione infrastrukture duž nadzemnih vodova, uključujući interkonekcije Druzhba i Saedinenie od 400 kV sa Rumunijom.
Ova razlika postaje sve značajnija jer se izazovi elektroenergetskih mreža jugoistočne Evrope ne mogu rešiti samo izgradnjom novih dalekovoda. Proizvodnja iz obnovljivih izvora geografski je rasprostranjena i može se brzo menjati u zavisnosti od vremenskih uslova. Podaci u realnom vremenu, automatizovane kontrole i koordinisane korektivne mere postaju neophodni za bezbedno i efikasno korišćenje postojeće infrastrukture. U pojedinim slučajevima digitalizacija može osloboditi dodatni kapacitet mreže brže i uz niže troškove nego klasično proširenje mreže.
Geografski fokus projekta takođe je strateški značajan. Severozapadna Bugarska i jugoistočna Rumunija raspolažu značajnim potencijalom za energiju vetra i sunca, dok širi elektroenergetski koridor sever–jug povezuje područja bogata obnovljivim izvorima sa velikim centrima potrošnje i susednim tržištima. Povećanje upravljivosti i vidljivosti mreže moglo bi da smanji ograničavanje proizvodnje iz obnovljivih izvora, ojača prekograničnu trgovinu električnom energijom i podrži budući razvoj zelenog vodonika.
Projekat takođe pokazuje sve veću operativnu povezanost prenosnih i distributivnih mreža. Krovne solarne elektrane, baterije, električna vozila i fleksibilni industrijski potrošači uglavnom su priključeni na distributivnom nivou, ali njihovo zajedničko ponašanje sve više utiče na nacionalno balansiranje i prekogranične tokove električne energije. Učešće kompanije Delgaz Grid odražava činjenicu da pametna prenosna mreža ne može efikasno da funkcioniše bez inteligentnog distributivnog sloja.
Širi investicioni trend dodatno potvrđuje ovaj pravac. Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) odobrila je u julu 2026. godine Delgaz Gridu zaseban kredit od 300 miliona rumunskih leja, odnosno oko 57 miliona evra, za podršku investicionom programu elektroenergetske mreže za period 2026–2030, uključujući modernizaciju, digitalizaciju i uvođenje pametnih brojila. Ovo finansiranje je odvojeno od budžeta CARMEN-a od 208 miliona evra, ali oba projekta doprinose istoj široj transformaciji regionalnog elektroenergetskog sistema.
Realizacija će ipak doneti brojne izazove. Digitalna infrastruktura zahteva interoperabilne sisteme, snažnu sajber bezbednost, kvalifikovane kadrove i disciplinovanu nabavku. Ugradnja senzora ima ograničenu vrednost ukoliko operatori ne mogu da razmenjuju prikupljene podatke ili da ih koriste u proračunima kapaciteta u realnom vremenu. Prekogranični projekti suočavaju se i sa rizikom neusklađene realizacije, kada jedna zemlja završi svoju infrastrukturu pre nego što odgovarajući sistemi u susednoj zemlji budu spremni.
Ako bude uspešno realizovan, CARMEN bi mogao da pokaže da se vrednost moderne elektroenergetske mreže ne meri samo brojem kilometara novih dalekovoda. Bolje informacije, automatizacija i kontrola mogu omogućiti postojećoj infrastrukturi da prihvati veće količine električne energije iz obnovljivih izvora, upravlja vanrednim situacijama i olakša prekograničnu trgovinu.
Za jugoistočnu Evropu, gde pribavljanje dozvola i izgradnja velike nove prenosne infrastrukture mogu trajati godinama, unapređenje performansi postojeće mreže moglo bi biti podjednako važno kao i izgradnja novih dalekovoda.
