Usklađenost sa CBAM-om sve više se nameće kao pitanje finansiranja projekata obnovljivih izvora energije na Zapadnom Balkanu. Pristup referentnim cenama električne energije na tržištu EU može značajno da utiče na prihode projekta, sposobnost servisiranja duga i prinose na kapital, zbog čega okvir za usklađenost i dokazivanje porekla električne energije postaje sve važniji za kreditore i investitore.
Procena Sekretarijata Energetske zajednice da bi vetroprojekat snage 130 MW mogao da izgubi 8,9 miliona evra za šest meseci ukoliko bi bio ograničen na domaće tržište električne energije pokazuje potencijalni obim ovog rizika. Razlika u prihodima tog reda više se ne može tretirati kao manji regulatorni nepredviđeni trošak. Ona mora direktno da bude uključena i u osnovni i u nepovoljniji scenario finansijskog modela.
Tradicionalna tehnička dubinska analiza obično je usmerena na kvalitet resursa, očekivanu proizvodnju, priključenje na mrežu, realizaciju po EPC modelu, operativne troškove i raspoloživost postrojenja. CBAM uvodi dodatni nivo procene: da li projekat može da dokaže da je električna energija uvezena u EU proizvedena u finansiranom postrojenju iz obnovljivih izvora i da ispunjava uslove za korišćenje stvarnih vrednosti ugrađenih emisija.
Kreditori će zato morati da analiziraju kompletan lanac merenja i podataka, od vetroturbine, solarnog invertora ili hidroagregata do tačke komercijalnog obračuna. SCADA podaci, očitavanja obračunskih brojila, proračuni gubitaka, prekogranične nominacije i podaci o obračunu na tržištu trebalo bi da budu međusobno usklađeni na satnom nivou.
Struktura PPA ugovora takođe će zahtevati detaljniju analizu. Ugovori sa fiksnim obimom ili definisanim profilom isporuke mogu zahtevati nabavku zamenske električne energije kada proizvodnja iz obnovljivih izvora padne ispod ugovorenog profila. Električna energija nabavljena na unutardnevnom ili balansnom tržištu može biti podložna nacionalnim podrazumevanim emisionim faktorima, stvarajući dodatni trošak koji možda nije bio uključen u prvobitnu PPA maržu ili finansijski model projekta.
Dubinska analiza treba precizno da utvrdi ko snosi rizik odstupanja povezan sa CBAM-om, kako se izloženost obračunava, da li postoji gornja granica troška i da li kupac električne energije ima ugovorno pravo da taj trošak prebaci na proizvođača. Timovi zaduženi za finansiranje trebalo bi takođe da analiziraju odredbe o raskidu ugovora, naknadi štete i promeni cene koje bi mogle da se aktiviraju usled promena CBAM pravila, dostupnosti verifikatora ili gubitka prava na korišćenje stvarnih vrednosti emisija.
Odnos sa verifikatorom predstavlja još jedan ključni element okvira za usklađenost. Akreditovani verifikatori moraju da dobijaju redovne dokaze, uključujući najmanje mesečne privremene izveštaje, dok se šira dostupnost verifikatora nije očekivala pre kraja 2026. ili početka 2027. godine. Projekti obnovljivih izvora zato moraju da uspostave proces pripreme za verifikaciju znatno pre angažovanja formalnog verifikatora.
Dokumentacija prihvatljiva za potrebe kreditora trebalo bi da obuhvati dokumentovane procedure upravljanja podacima, kontrolisane mesečne izveštaje, evidenciju kalibracije brojila, evidenciju izmena u sistemima, ugovorne zapise o raspodeli električne energije i jasne metodologije za tretman ograničenja proizvodnje, skladištenja i nabavke električne energije na balansnom tržištu. Cilj je da istorijski podaci mogu nezavisno da se provere bez praznina ili neobjašnjenih promena.
Finansijski modeli trebalo bi da obuhvate najmanje dva različita scenarija prihoda. Scenario usklađenosti može da pretpostavi pristup relevantnoj referentnoj ceni električne energije u EU, nakon uračunavanja troškova prekograničnog kapaciteta i usklađenosti. Nepovoljniji scenario trebalo bi da odražava prihode po domaćim tržišnim cenama, zajedno sa potencijalnom izloženošću nacionalnim podrazumevanim emisionim faktorima. Kašnjenja u akreditaciji verifikatora, regulatornim odobrenjima ili priznavanju stvarnih vrednosti emisija trebalo bi modelovati kao vremenski zavisno smanjenje očekivanih prihoda.
Za kreditore, CBAM podobnost sve više postaje uporediva sa dozvolom za rad, pravom na priključenje na mrežu ili dugoročnim uslovom otkupa električne energije. Projekat obnovljivih izvora može biti fizički završen, priključen na mrežu i potpuno operativan, a da ipak ne ostvari očekivanu komercijalnu vrednost ukoliko je lanac dokaza potreban za pristup tržištu EU nepotpun.
Usklađenost sa CBAM-om zato predstavlja više od obaveze izveštavanja. Za projekte obnovljivih izvora na Zapadnom Balkanu koji računaju na prihode povezane sa tržištem EU, ona postaje uslov bankabilnosti koji mora da se proceni zajedno sa tehničkim, ugovornim i tržišnim rizicima već u najranijim fazama finansiranja.
