Mehanizam Evropske unije za prekogranično usklađivanje emisija ugljenika (CBAM) često se posmatra kao instrument klimatske politike. Međutim, na Zapadnom Balkanu on sve više postaje i instrument koji oblikuje tržište električne energije, prekograničnu trgovinu i energetsku tranziciju.
CBAM menja ekonomsku logiku izvoza električne energije u Evropsku uniju iz zemalja koje nemaju ekvivalentan sistem određivanja cene emisija ugljenika. Za zemlje Zapadnog Balkana, gde ugalj i dalje čini značajan deo proizvodnog miksa u više država, ovo predstavlja ozbiljan strukturni šok za elektroenergetski sektor.
Prvi pokazatelji već su vidljivi. Sekretarijat Energetske zajednice saopštio je da je tokom prvog kvartala 2026. godine komercijalno ugovorena razmena električne energije između Evropske unije i Zapadnog Balkana opala za 25% na granicama sa državama članicama EU. Istovremeno, cene na dnevnim tržištima unapred u državama ugovornicama Energetske zajednice bile su u proseku za 30 evra po megavat-satu (MWh) niže od cena na susednim tržištima Evropske unije.
To je neuobičajena pojava. Na dobro integrisanom tržištu niže cene sa jedne strane granice obično podstiču izvoz ka susednim tržištima sa višim cenama. Ukoliko su cene na Zapadnom Balkanu niže, a izvoz ipak opada, to znači da postoji dodatni faktor koji remeti uobičajene tržišne signale. CBAM se nameće kao jedan od glavnih uzroka takvog razvoja događaja.
Ovaj mehanizam čini ugljenični intenzitet proizvodnje direktno relevantnim komercijalnim faktorom. Električna energija iz sistema koji se u velikoj meri oslanjaju na ugalj postaje manje konkurentna na tržištu Evropske unije, jer uvoznici moraju da obračunavaju troškove emisija sadržanih u toj energiji. Prema navodima agencije Reuters, CBAM se od 1. januara 2026. godine primenjuje i na uvoz električne energije, zbog čega će energija proizvedena u termoelektranama zemalja Zapadnog Balkana postati skuplja za kupce u Evropskoj uniji.
Za elektroprivrede i proizvođače električne energije ovo menja vrednost izvoznih tržišta. Proizvođač električne energije iz uglja u Bosni i Hercegovini, Srbiji, Crnoj Gori ili Severnoj Makedoniji i dalje može proizvoditi električnu energiju, ali pristup potražnji na tržištu Evropske unije postaje manje atraktivan ukoliko troškovi ugljenika smanjuju konačnu ekonomsku korist od izvoza. Za države koje su tradicionalno ostvarivale značajne prihode od izvoza električne energije u povoljnim tržišnim uslovima, to može značiti manje prihode i nižu tržišnu likvidnost.
Za donosioce odluka CBAM stvara važan strateški izbor. Vlade Zapadnog Balkana mogu ga posmatrati kao spolja nametnutu kaznu ili ga mogu iskoristiti kao podsticaj za uvođenje domaćeg sistema određivanja cene ugljenika, ubrzanje investicija u obnovljive izvore energije i reformu elektroenergetskog sektora. Drugi put je složeniji, ali dugoročno produktivniji. Ukoliko se prihodi od emisija prikupljaju unutar zemlje, umesto da se plaćaju na granici Evropske unije, oni se mogu usmeriti ka finansiranju energetske tranzicije, modernizaciji mreže, socijalnoj zaštiti i ekonomskom razvoju rudarskih regiona.
Za izvoznike električne energije iz obnovljivih izvora CBAM otvara i niz tehničkih pitanja. U teoriji, čista električna energija trebalo bi da ima prednost na tržištu koje ograničava emisije ugljenika. Međutim, u praksi su neophodni verodostojni sertifikati porekla, garancije porekla električne energije, odgovarajući sistemi merenja, obračun ugljeničnog intenziteta i adekvatni mehanizmi povezivanja tržišta. Bez takvih instrumenata čak i električna energija sa niskim emisijama može se suočiti sa tržišnim preprekama.
Zbog toga CBAM nije samo pitanje uglja. On je istovremeno i pitanje integracije tržišta električne energije. Zemljama Zapadnog Balkana potrebni su precizniji sistemi praćenja porekla električne energije, snažnije regulatorno usklađivanje sa Evropskom unijom, transparentnije berze električne energije i brža integracija sa evropskim elektroenergetskim tržištem. Bez tih alata region rizikuje niže izvozne prihode, slabije investicione signale i dodatnu fragmentaciju tržišne likvidnosti.
Uticaj CBAM-a neće biti isti u svim državama regiona. Albanija, čiji se elektroenergetski sistem dominantno oslanja na hidroenergiju, manje je izložena troškovima ugljenika, ali je znatno zavisna od hidroloških prilika i oscilacija u uvozu i izvozu električne energije. Bosna i Hercegovina, Srbija, Crna Gora, Severna Makedonija i Kosovo suočavaju se sa znatno većim izazovima vezanim za tranziciju iz uglja. Istovremeno, susedne države članice Evropske unije, poput Hrvatske, Mađarske, Rumunije, Bugarske i Grčke, osetiće posledice kroz promene u regionalnim tokovima trgovine električnom energijom.
CBAM neće preko noći zatvoriti termoelektrane na ugalj. Ugalj i dalje ima važnu ulogu u obezbeđivanju sigurnosti snabdevanja u više elektroenergetskih sistema Zapadnog Balkana. Međutim, ovaj mehanizam menja ekonomsku računicu na marginama tržišta, posebno kada je reč o izvozu, finansiranju investicija i dugoročnom planiranju razvoja sektora.
Pravac razvoja je jasan: trošak ugljenika postaje sastavni deo međunarodne trgovine električnom energijom. Zemlje Zapadnog Balkana mogu se prilagoditi na vreme ili posmatrati kako pristup tržištu postaje sve složeniji i skuplji.
Iako je CBAM formalno prekogranični mehanizam, njegove posledice biće pre svega domaće. On će uticati na raspored angažovanja proizvodnih kapaciteta, investicione odluke, izvozne strategije, ekonomsku održivost uglja i brzinu sprovođenja reformi tržišta električne energije širom regiona.
Pripremljeno od strane virtu.energy
