CBAM troškovi ugljenika sada premašuju klasične razlike u cenama električne energije između zemalja Zapadnog Balkana, menjajući logiku prekogranične trgovine električnom energijom. Vrednost više neće imati samo količina proizvedene energije ili trenutna tržišna cena, već sposobnost da se dokaže poreklo električne energije, emisijski faktor, način merenja potrošnje i potpuna sledljivost kroz ugovornu i tehničku dokumentaciju.
Od 1. januara 2026. godine električna energija uvezena u Evropsku uniju ulazi u definitivni CBAM režim, bez izuzetaka koji postoje za neke druge sektore poput čelika, aluminijuma ili cementa. Iako će finansijsko poravnanje za uvezenu električnu energiju iz 2026. godine biti izvršeno kroz prvu CBAM deklaraciju tokom 2027. godine, obaveza već nastaje u trenutku ulaska električne energije na tržište EU.
Najveći izazov za zemlje regiona predstavlja činjenica da podrazumevani trošak ugljenika može biti veći od same razlike u ceni električne energije između izvoznika i uvoznika. Za Srbiju bi, prema trenutnim podrazumevanim emisijskim faktorima, CBAM komponenta mogla iznositi oko 78 evra po MWh, dok su prosečne razlike između cena električne energije Srbije i susednih tržišta često višestruko manje. To znači da tradicionalni model trgovine zasnovan samo na jeftinijoj električnoj energiji više nije dovoljan.
Sličan problem postoji i u drugim zemljama regiona. Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Severna Makedonija suočavaju se sa visokim potencijalnim CBAM troškovima zbog strukture proizvodnje zasnovane na fosilnim gorivima, dok Albanija ima povoljniji položaj zahvaljujući dominantno hidroenergetskom miksu. Međutim, nacionalni prosek može prikriti stvarni karakter pojedinačnih elektrana, jer ista zemlja može imati i visokoemisionu termoelektranu i obnovljivi izvor sa gotovo nultim emisijama.
Upravo zato CBAM stvara razliku između dve vrste električne energije: one čije emisije mogu biti dokazane i one čije emisije moraju biti obračunate prema nacionalnom proseku. Električna energija iz vetroparkova, solarnih elektrana ili hidroelektrana može imati znatno veću tržišnu vrednost ako postoji odgovarajuća dokumentacija koja povezuje proizvodnju, ugovor, isporuku, merenje i verifikaciju.
Za srpske proizvođače obnovljive energije ovo znači da garancija porekla sama po sebi više nije dovoljna. Ona potvrđuje da je određena količina električne energije proizvedena iz obnovljivih izvora, ali ne dokazuje automatski sve elemente potrebne za priznavanje stvarnih emisija u okviru CBAM-a. Neophodni su odgovarajući ugovori o kupovini električne energije (PPA), precizno merenje, satno usklađivanje proizvodnje i potrošnje, kao i nezavisna verifikacija.
Zbog toga će struktura PPA ugovora postati jedan od ključnih faktora konkurentnosti. Modeli poput „pay-as-produced“ ugovora mogu omogućiti jasniju vezu između proizvodnje obnovljive elektrane i isporučene energije, dok složeniji modeli sa balansiranjem i posrednicima zahtevaju detaljnije dokazivanje porekla i emisijskih karakteristika.
CBAM menja i položaj obnovljivih projekata u regionu. Projekti vetra, sunca i hidroenergije više neće zavisiti samo od dostupnosti mreže i tržišne cene, već i od sposobnosti da obezbede verifikovanu niskougljeničnu električnu energiju za kupce u EU. Bez odgovarajuće dokumentacije, čak i proizvodnja iz obnovljivih izvora može izgubiti deo svoje tržišne vrednosti.
Za Srbiju je situacija posebno značajna. Zemlja ima veliki industrijski sektor, značajan elektroenergetski sistem i rastući potencijal obnovljivih izvora, ali istovremeno i visok udeo lignita u proizvodnji električne energije. Buduća konkurentnost izvoza zavisiće od toga koliko brzo kompanije mogu da pređu sa klasične kupovine energije na CBAM-kompatibilne modele snabdevanja zasnovane na sledljivosti, merenju i dokazima.
Predložene izmene evropskih pravila mogle bi ublažiti pritisak na region kroz drugačiji obračun podrazumevanih emisijskih faktora, koji bi više uzimao u obzir kompletan energetski miks zemlje, a ne samo fosilni deo proizvodnje. Za Srbiju bi to moglo značiti niži početni CBAM trošak, ali dugoročno najveću vrednost i dalje će imati projekti koji mogu dokazati stvarno niske emisije.
Nova realnost evropskog tržišta električne energije jeste da se ne prodaju više samo megavat-sati, već dokaziva emisijska svojstva električne energije. Zemlje i kompanije koje budu imale razvijen sistem merenja, ugovornu sigurnost, pouzdane podatke i nezavisnu verifikaciju imaće najveću prednost u pristupu tržištu EU.
CBAM tako postaje ne samo klimatski mehanizam, već i novi kriterijum konkurentnosti za elektroenergetski sektor Zapadnog Balkana. Za Srbiju i region ključni izazov biće pretvaranje obnovljive proizvodnje, mrežne infrastrukture i prekograničnih veza u proizvod sa jasnim ugljeničnim dokazom koji može da odgovori zahtevima evropskih kupaca.
