Mehanizam EU za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM) počinje da menja trgovinu električnom energijom na Zapadnom Balkanu, iako region još nije završio zamenu uglja. Rezultat je složena tranzicija u kojoj se ulaganja u obnovljive izvore energije ubrzavaju, ali izvezena električna energija i dalje može nositi ugljenični profil nacionalnog elektroenergetskog sistema.
Severna Makedonija predstavlja najjasniji primer ovog izazova. Domaći i međunarodni investitori razvijaju projekte koji bi mogli da dodaju oko 2,8 GW niskougljeničnih kapaciteta, što je blizu postojećeg instaliranog kapaciteta zemlje od približno 3 GW. Razvojni portfelj uključuje vetropark Štip kompanije Alcazar Energy snage 396 MW, planirani solarni projekat kompanije Akuo Energy od 400 MW i vetroelektranu snage 414 MW povezanu sa kompanijom WDP.
Cilj je da se Severna Makedonija transformiše iz dugogodišnjeg neto uvoznika električne energije u neto izvoznika električne energije. Ova strategija ima širi ekonomski značaj, jer je oko 77% izvoza robe iz zemlje bilo usmereno ka tržištu EU u 2024. godini. Dostupna i niskougljenična električna energija mogla bi da podrži razvoj industrije, privuče strane investicije i poveća konkurentnost postojećih izvoznika.
Međutim, CBAM komplikuje ovaj model. Prekogranični obim trgovine električnom energijom u Zapadnom Balkanu navodno je smanjen za 19% u prvih šest meseci 2026. godine. Severna Makedonija ostvarila je 36,8 miliona evra prihoda od izvoza električne energije u prvih pet meseci godine. Ako se taj iznos mehanički projektuje na celu godinu, prihod bi iznosio približno 88,3 miliona evra, što je oko 44,6% manje od 159,3 miliona evra ostvarenih u 2025. godini.
Osnovni problem predstavlja način na koji se izvezena električna energija obračunava kroz nacionalne faktore emisija elektroenergetskog sistema. Obnovljivi izvor koji fizički proizvodi niskougljeničnu električnu energiju i dalje može biti povezan sa prosečnim emisijama nacionalne mreže ukoliko se u sistemu i dalje koristi veliki udeo uglja. Obnovljivi projekti smanjuju prosečni nivo emisija, ali mogu ostati komercijalno nepovoljniji zbog nastavka rada lignitnih elektrana.
To stvara problem sa finansiranjem projekata obnovljive energije. Vetropak ili solarni projekat namenjen delom izvozu ka tržištu EU više ne može da se oslanja samo na klasičan ugovor o otkupu električne energije (PPA). Potrebni su pouzdani dokazi koji povezuju proizvodnju, merenje, raspoređivanje energije, isporuku kroz mrežu i krajnjeg kupca. Tržišna vrednost električne energije sve više zavisi od kvaliteta podataka o emisijama i poreklu energije koji je prate.
Potrebna infrastruktura za dokazivanje porekla energije zahtevnija je od tradicionalnih godišnjih garancija porekla. Izvoznici i industrijski kupci moraće da obezbede merenja na nivou pojedinačnih postrojenja, vremensko usklađivanje proizvodnje i potrošnje, transparentan obračun gubitaka u mreži, potvrđene ugovorne tokove i evidenciju koja dokazuje da ista karakteristika obnovljive energije nije dodeljena dva puta. Bez takvih kontrola, tvrdnja o niskougljeničnoj energiji možda neće biti prihvaćena tokom provere uvoznika ili nezavisne verifikacije.
Uticaj se širi daleko izvan Severne Makedonije. Srbija, Bosna i Hercegovina i Kosovo i dalje imaju značajan udeo proizvodnje iz uglja. Crna Gora ima čistiji energetski miks, ali i dalje postoje periodi kada proizvodnja iz termoelektrana i uvoz utiču na intenzitet emisija elektroenergetske mreže. Albanija ima prednost zahvaljujući hidroenergiji, ali ostaje izložena hidrološkim promenama i potrebi za uvozom električne energije u sušnim periodima.
Zbog toga će se trgovina električnom energijom sve više podeliti na dva različita proizvoda. Konvencionalna veleprodajna električna energija i dalje će se vrednovati kroz tržišno povezivanje, ograničenja prenosnih kapaciteta i odnose ponude i tražnje po satima. Istovremeno, dokumentovana niskougljenična električna energija dobiće dodatnu vrednost na osnovu potvrđenih emisijskih karakteristika i značaja za industrijske kupce izložene CBAM regulativi.
Najkonkurentniji investitori u obnovljive izvore biće oni koji budu razvili lanac dokazivanja porekla i emisija istovremeno sa izgradnjom fizičkog postrojenja. Merenje, upravljanje podacima i ugovorna raspodela atributa energije postaju sastavni deo same energetske infrastrukture.
Na tržištu električne energije Zapadnog Balkana jedan megavat-sat više neće biti definisan samo time gde i kada je proizveden, već i time šta može pouzdano da se dokaže o njegovom poreklu i emisijskom profilu.
