Drugi kvartal 2026. godine doneo je delimično ublažavanje poremećaja koji je usledio nakon početka definitivne faze Mehanizma EU za prekogranično prilagođavanje ugljenika (CBAM), ali se tržište električne energije Zapadnog Balkana nije vratilo na prethodnu strukturu trgovanja. Cenovni rasponi su se suzili, korelacije sa referentnim tržištima EU su se oporavile, a region se vratio u svoju uobičajenu sezonsku poziciju neto uvoznika. Ipak, komercijalna trgovina električnom energijom sa EU ostala je značajno ispod nivoa iz 2025. godine, dok se električna energija sve više usmeravala kroz manji broj severnih i jugoistočnih evropskih koridora.
Procena Sekretarijata Energetske zajednice za drugi kvartal obuhvata Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Kosovo, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Srbiju, kao i susedna tržišta u Bugarskoj, Hrvatskoj, Grčkoj, Mađarskoj, Italiji i Rumuniji. Analiza obuhvata proizvodnju električne energije, cene na tržištu dan-unapred, prekogranične razlike u cenama, vrednosti aukcija za dodelu prenosnih kapaciteta, likvidnost berzi električne energije, kao i planirane i fizičke tokove električne energije. Sekretarijat upozorava da su nalazi i dalje preliminarni, jer je CBAM počeo da se primenjuje istovremeno sa izuzetno povoljnim hidrološkim uslovima, zbog čega je teško razdvojiti efekte povezane sa ugljenikom od uticaja sezonskih tržišnih faktora.
Glavna promena u drugom kvartalu bio je povratak sa izuzetne neto izvozne pozicije regiona od oko 1.247 GWh u prvom kvartalu na neto uvoz od približno 1.048 GWh. To je bilo blizu uobičajenog sezonskog bilansa zabeleženog godinu dana ranije. Uvoz iz EU ipak je smanjen za 14% međugodišnje, na 4.271 GWh, dok je izvoz pao za 16%, na 3.223 GWh. Ukupna planirana trgovina električnom energijom preko granica između Zapadnog Balkana i EU smanjena je sa 8.828 GWh na 7.494 GWh, odnosno za oko 15%. Posmatrano za prvu polovinu godine, pad je dostigao 19%.
Do pada je došlo uprkos gotovo potpunoj dodeli ponuđenih prenosnih kapaciteta na glavnim izvoznim koridorima. Tržište se, dakle, nije suočavalo samo sa nedostatkom raspoloživih prava na prenos. Trgovci su i dalje kupovali kapacitete, ali su preko njih planirali manji obim prenosa električne energije. Ova razlika je važna jer ukazuje na neizvesnost u vezi sa troškovima ugljenika, mogućnošću korišćenja stvarnih emisionih vrednosti, strukturama ugovora o otkupu električne energije (PPA) i budućim regulatornim izmenama, a ne samo na fizičko ograničenje prenosne mreže.
Istovremeno je poboljšana likvidnost domaćih berzi električne energije. Obim trgovanja na tržištu dan-unapred preko četiri berze električne energije na Zapadnom Balkanu povećan je za 19%, na 2,70 TWh. ALPEX je zabeležio rast od 52%, MEPX od 49%, MEMO od 31%, dok je SEEPEX povećao obim trgovanja za 7%. Aktivnost na regionalnom tržištu, dakle, nije nestajala. Umesto toga, trgovina se sve više premeštala ka unutrašnjem tržištu, sa većim obimom trgovanja na domaćim berzama i manjim komercijalnim prenosom električne energije preko granice sa EU.
Promenio se i geografski obrazac trgovine. Planirani izvoz električne energije iz Srbije u Mađarsku povećan je za 111%, dok se električna energija unutar Zapadnog Balkana sve više kretala ka severu preko Srbije. Grčka je postala snažniji izvoznik prema Bugarskoj, Severnoj Makedoniji i Albaniji, uz podršku rastuće proizvodnje iz solarne energije i energije vetra. Izvoz Crne Gore u Italiju se oporavio, dok su pojedini tradicionalni tranzitni koridori preko Severne Makedonije, Bugarske i Hrvatske ostali slabi.
CBAM nije izazvao sva ova kretanja, ali sve više postaje deo ekonomskih faktora koji određuju koji koridori ostaju komercijalno održivi. Nacionalni podrazumevani emisioni faktori stvaraju značajan troškovni pritisak za elektroenergetske sisteme sa visokim emisijama ugljenika, dok nulti faktor Albanije omogućava očuvanje konkurentnosti i pri znatno užim cenovnim razlikama. Trgovci sve više procenjuju ne samo vidljivu razliku u cenama na tržištu dan-unapred već i izloženost troškovima emisija ugljenika, strukturu isporuke po satima, sledljivost fizičkih PPA ugovora i mogućnost regulatornih izmena.
Prva polovina 2026. godine stoga označava početak segmentiranijeg regionalnog tržišta električne energije. Domaće berze postaju likvidnije, dok prekogranična integracija sa EU slabi. Srbija dobija sve veći značaj kao severno trgovačko i tranzitno čvorište, Grčka jača poziciju regionalnog centra za snabdevanje, dok proizvođači električne energije iz obnovljivih izvora sve više uviđaju da pristup cenama na tržištu EU zavisi podjednako od verifikacije i ugovorne strukture kao i od fizičke proizvodnje električne energije.
