Od 2026. godine, CBAM menja trgovinu električnom energijom u Jugoistočnoj Evropi (JIE) iz jednostavnog poslovanja zasnovanog na razlikama u cenama i prenosnim kapacitetima u tržište kojim upravlja i karbonsko prilagođavanje. Ključna promena je u tome što se električna energija namenjena izvozu iz Zapadnog Balkana ka Evropskoj uniji više ne vrednuje samo kroz €/MWh, prekogranične kapacitete i časovne nestašice. Ona se sada procenjuje i prema ugrađenoj emisiji CO₂, nacionalnim sistemima određivanja cene ugljenika, proizvodnom miksu i dokazima o niskougljeničnom poreklu energije.
Prvi tržišni signal već je vidljiv. Monitoring CBAM-a koji je sprovela Energetska zajednica za prvi kvartal 2026. pokazao je da su komercijalni tokovi električne energije između Evropske unije i zemalja WB6 pali za približno 25% na godišnjem nivou, dok se čini da trgovci favorizuju pravce manje izložene CBAM opterećenju. To znači da CBAM više nije teorijski budući porez; on već utiče na izbor trgovačkih ruta, iskorišćenost interkonektora i optimizaciju prekogranične trgovine električnom energijom.
Za trgovce električnom energijom u JIE, ovo stvara pet ključnih strukturnih trendova.
Prvo, izvoz bazne energije iz termoelektrana na ugalj gubi deo svoje tržišne fleksibilnosti. Termoenergetska proizvodnja iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Severne Makedonije i dalje može regionalno da se trguje, ali izvoz ka Evropskoj uniji trpi karbonski diskont. Stari model izvoza viškova lignitne proizvodnje tokom skupljih sati na tržištu EU postaje manje isplativ jer karbonsko prilagođavanje umanjuje cenovni spread. Izvozna ekonomika Srbije posebno je izložena pritisku zato što je CBAM uveden u isto vreme kada je SEEPEX od 5. maja 2026. omogućio negativne cene električne energije, pri čemu dnevno tržište može da ide do -500 €/MWh, a unutardnevno tržište do čak -9.999 €/MWh.
Drugo, hidroenergija, vetroelektrane i solarna energija dobijaju dodatnu trgovačku vrednost koja prevazilazi samu cenu energije. Niskougljenični megavat-sati sve više nose i premiju usklađenosti, posebno kada su povezani sa industrijskim kupcima, izvoznicima izloženim CBAM-u ili evropskim kupcima kojima su potrebni čistiji lanci snabdevanja. Upravo zato su hidroenergetski tokovi iz Albanije i Grčke postali značajniji tokom prvog kvartala 2026, dok su alternativni koridori sa manjim CBAM opterećenjem postali privlačniji.
Treće, ugovori o kupovini električne energije (PPA) postaju instrumenti za upravljanje CBAM rizikom. Za industrijske izvoznike u sektorima čelika, aluminijuma, đubriva, cementa i prerađivačke industrije, PPA više nije samo zaštita od volatilnosti veleprodajnih cena. On postaje i dokumentovani instrument zaštite od karbonskog rizika, ukoliko je podržan merenjem, logikom fizičke isporuke, satnim usklađivanjem i pouzdanim obračunom emisija. To dodatno povećava bankabilnost projekata zasnovanih na vetroelektranama, solarnoj energiji, baterijskim skladištima energije (BESS) i hibridnim postrojenjima širom Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije.
Četvrto, domaće određivanje cene ugljenika postaje važna trgovačka varijabla. Crna Gora jasno ilustruje ovaj problem. Elektroprivreda Crne Gore (EPCG) upozorila je da bi troškovi povezani sa CBAM-om mogli da dostignu oko 191 milion evra godišnje, dok su pojedini izveštaji povezali CBAM pritisak sa približno 13 miliona evra negativnog efekta u prvom kvartalu 2026. godine. Izloženost Crne Gore posebno je velika zato što električna energija čini značajan deo njenog izvoza, dok Termoelektrana Pljevlja i dalje ostaje ključni oslonac domaće proizvodnje električne energije.
Peto, negativne cene električne energije i CBAM zajedno ubrzavaju ekonomiju fleksibilnosti. Negativne cene kažnjavaju nefleksibilnu proizvodnju tokom sati prekomerne ponude, dok CBAM kažnjava visokougljenični izvoz tokom sati namenjenih tržištu Evropske unije. Zajedno povećavaju vrednost baterijskih skladišta, fleksibilnosti hidroelektrana, upravljanja potrošnjom, unutardnevne optimizacije i balansnih usluga. Trgovci će sve više ostvarivati profit kroz časovno pozicioniranje, upravljanje zagušenjima mreže, balansiranje sistema i karbonski svesno usmeravanje energetskih tokova, umesto kroz klasičan izvoz bazne energije.
Strateški rezultat za tržište je jasan: tržište električne energije u Jugoistočnoj Evropi ulazi u svet sa dve cene. Prva cena je vidljiva veleprodajna cena električne energije. Druga cena predstavlja ugrađenu karbonsku vrednost ili penal koji prati svaki proizvedeni megavat-sat. Od 2026. godine, trgovci, elektroprivrede i banke koje ignorišu ovu drugu cenu pogrešno će procenjivati tržišne spreadove, precenjivati izvoz energije iz termoelektrana na ugalj i potcenjivati bankabilnu premiju čiste i sledive električne energije.
Pripremljeno od strane virtu.energy
