Sledeća komercijalna granica tržišta električne energije u Jugoistočnoj Evropi neće biti samo cena, obim ili balansiranje. Ona će biti dokaz (evidence). Novi tehnički rad Evropske komisije o indirektnim emisijama u okviru CBAM-a pomera električnu energiju iz robe za nabavku u dokazni i regulatorni proizvod, što će promeniti očekivanja industrijskih kupaca prema proizvođačima, trgovcima i snabdevačima električne energije.
Dugi niz godina, trgovina električnom energijom u regionu zasnivala se na poznatim stubovima: ceni, periodu isporuke, balansnoj odgovornosti, garancijama porekla, kreditnoj podršci i obračunu. To više neće biti dovoljno za industrijske kompanije koje izvoze čelik, aluminijum, cement, đubriva, vodonik, hemikalije i poluproizvode u EU. U okviru nove DG TAXUD tehničke logike, industrijski kupac će sve više morati da kupuje električnu energiju koja može da se odbrani u CBAM dosijeu.
Studija Komisije o indirektnim emisijama, objavljena u junu 2026, fokusira se na tri pitanja: kako treba definisati operativne standardne faktore emisija, pod kojim uslovima deklaranti mogu da prijave stvarne indirektne emisije (kroz direktne tehničke veze, PPA ugovore i verifikaciju) i da li indirektne emisije treba proširiti na dodatne CBAM sektore. Ovo je tehnička studija, ne konačna regulativa, ali već predstavlja snažan tržišni signal.
To je velika promena za tržište električne energije. Jedan MWh koji se prodaje domaćinstvu ili običnom trgovcu više nije isti proizvod kao MWh koji se prodaje CBAM-izloženom industrijskom izvoznika. Drugi proizvod mora da ima potpunu dokumentacionu tragljivost: izvor, merno mesto, profil isporuke, ugovornu vezu, logiku sertifikata, balansiranje, mrežne granice, metod alokacije i pravo na reviziju. U praksi, CBAM stvara novi segment tržišta: CBAM-verifikabilna električna energija.
Ovo je posebno važno za Jugoistočnu Evropu jer industrijski izvoznici često rade u sistemima gde se uglјenični intenzitet električne energije menja po satu, sezoni i zemlji. Postrojenje može kupiti jeftinu električnu energiju, ali i dalje imati lošu CBAM poziciju ako ne može da dokaže njen nizak ugljenični intenzitet. Suprotno tome, proizvođač obnovljive energije koji može da isporuči dobro dokumentovanu energiju može dobiti premiju u ceni.
Stari „zeleni“ proizvod električne energije zasnovan na godišnjim garancijama porekla i dalje može imati ulogu, ali verovatno neće biti dovoljan za CBAM režim višeg nivoa. Fokus DG TAXUD-a na direktne tehničke veze, PPA ugovore i verifikaciju pokazuje da EU ne gleda samo da li sertifikat postoji, već da li odnos proizvodnje i potrošnje ima realnu fizičku i tehničku osnovu.
Za proizvođače električne energije prvi korak je merenja i merni sistem. Proizvođači moraju obezbediti vremenski označene, revizibilne podatke o proizvodnji, povezane sa mrežnim priključkom. Solarni i vetro proizvođači moraju imati SCADA podatke, merenja na priključku i jasnu evidenciju izdavanja i poništavanja sertifikata. Hidro postrojenja moraju imati dodatnu dokumentaciju zbog fleksibilne proizvodnje. Ako proizvođač ne može da dokaže kada i kako je električna energija proizvedena, njegova energija postaje manje vredna za CBAM-izložene kupce.
Za trgovce je izazov veći jer oni rade sa portfeljima izvora energije. CBAM uvodi razliku između obične robe i atribuirane električne energije. Industrijski kupci će tražiti da znaju da li isporučena energija dolazi iz PPA ugovora, konkretne elektrane, direktne veze ili portfelja obnovljivih izvora. Takođe će pitati kako se tretiraju neravnoteže, manjkovi i zamenska energija. Zbog toga će trgovci morati da razviju CBAM-ready pakete električne energije koji uključuju identitet proizvođača, tehnologiju, lokaciju, kapacitet, merno mesto, strukturu ugovora, pravila alokacije, sertifikate, balansiranje i pravo na reviziju.
Ključno komercijalno pitanje je standardni (default) faktor emisija. Ako električna energija nije dobro dokumentovana, može se primeniti konzervativni faktor koji povećava CBAM trošak. Za izvoznike to znači da loša evidencija električne energije može direktno povećati cenu izvoza u EU. Za snabdevače, sposobnost da omoguće prelazak sa default na stvarne emisije postaje konkurentska prednost.
Električna energija više nije samo trošak i hedž protiv cena, već i hedž protiv CBAM rizika. Kvalitetan PPA može smanjiti emisije i poboljšati izvoznu poziciju. Loše dokumentovan PPA, iako „zelen“, može izgubiti CBAM vrednost.
Najkvalitetniji model je direktna tehnička veza (behind-the-meter proizvodnja, lokalni solar ili vetar, namenski vod). Ovo je najlakše dokazivo jer postoji fizička veza između proizvodnje i potrošnje, ali nije uvek praktično za velike industrijske sisteme.
Sledeći nivo je strukturisani PPA koji zahteva detaljne podatke: proizvodnju po satu, poravnanje isporuke, sertifikate, balansiranje i pristup verifikaciji. Ako EU pređe na strože vremensko usklađivanje, trgovci sa naprednim sistemima podataka imaće prednost.
Standardni ugovori sa godišnjim garancijama porekla biće najniži nivo. Oni mogu pomoći za ESG izveštavanje, ali verovatno neće biti dovoljni za stvarne indirektne emisije u CBAM-u. Rizik je preusmeravanje resursa (resource shuffling) gde se čista energija samo administrativno dodeljuje CBAM izvozu bez realnog smanjenja emisija.
Baterije postaju deo CBAM infrastrukture jer omogućavaju pomeranje solarne proizvodnje u večernje sate i poboljšavaju profil isporuke i verodostojnost zelenog snabdevanja. Za CBAM kupce, baterijski podržana energija može imati veću vrednost od standardnih zelenih sertifikata.
U posmatranom periodu 2026. regionalna potražnja je rasla, obnovljiva proizvodnja padala, termo proizvodnja rasla, a uvoz povećan uz visoke cene gasa. To znači da industrijski kupci istovremeno upravljaju cenovnim i CBAM dokumentacionim rizikom, što stvara dvostruki pritisak.
Električna energija za industriju mora imati tri sloja: fizičku isporuku, finansijski hedž i CBAM dokazni sloj. Bez trećeg sloja, proizvod nije kompletan za CBAM-izložene kupce.
Ugovori moraju uključivati merenje, sertifikate, balansiranje, alokaciju, audit prava, zamensku energiju, promene zakona i tretman emisija. Kupac mora biti zaštićen ako energija ne ispuni uslove za stvarne indirektne emisije.
Najkvalitetniji ugovori uključivaće mesečni CBAM izveštaj električne energije koji prikazuje isporuke, proizvodnju, alokaciju, sertifikate, balansiranje i procenu emisija.
Trgovci postaju i upravljaci podacima o emisijama, ne samo prodavci električne energije, što zahteva IT sisteme i verifikacione procese. Industrijski kupci moraju da povežu merenje potrošnje sa proizvodnjom i CBAM izveštavanjem.
Banke i finansijeri gledaju PPA kao deo tržišne infrastrukture pristupa EU tržištu, a ne samo kao energetski ugovor, što može poboljšati bankabilnost projekata.
Zapadni Balkan može iskoristiti obnovljivu energiju kao izvozni konkurentski alat, ali samo uz transparentne sertifikate, merenja i PPA strukture. Bez toga, izvoznici mogu imati slabiju CBAM poziciju i pored realno niskih emisija.
Tržište ide ka dvostrukoj strukturi: obična električna energija i CBAM-verifikabilna električna energija. CBAM ubrzava premiju za drugi tip jer industrijski izvoznici moraju da brane svoje emisije.
Zaključak je da CBAM pretvara električnu energiju u dokazani industrijski input, a buduća konkurentska prednost biće sposobnost da se ne prodaje samo energija, već verifikovana niskougljenična električna energija sa dokazima, jer će to direktno određivati pristup EU tržištu.
Pripremljeno od strane cbam.clarion.engineer
