Integracija Mehanizma za prilagođavanje ugljenika na granici (CBAM) u elektroenergetska tržišta Jugoistočne Evrope učinila je više od samog uvođenja nove troškovne komponente u prekograničnu trgovinu. Ona je praktično povezala regionalna tržišta električne energije sa dinamikom evropskog tržišta ugljenika, ubrzavajući proces finansijalizacije koji menja način na koji se električna energija formira cenovno, trguje i štiti od rizika (hedžuje). U prvom kvartalu 2026. godine ova veza postala je operativna realnost, jer je trošak uvoza električne energije u Evropsku uniju direktno vezan za Sistem trgovine emisijama EU (EU ETS), čime je volatilnost cene ugljenika ugrađena u samu srž ekonomike elektroenergetskog tržišta.
U centru ove transformacije nalazi se mehanizam određivanja cena CBAM-a. Za uvoz električne energije, trošak CBAM sertifikata obračunava se na osnovu kvartalnog ponderisanog proseka cena dozvola u okviru EU ETS-a. U prvom kvartalu 2026. ta cena iznosila je 75,36 evra po toni CO₂, predstavljajući jasan i merljiv referentni nivo za troškove ugljenika na granici. Ova povezanost znači da se svako kretanje na tržištu EU ETS-a odmah odražava na troškovnu strukturu prekogranične trgovine električnom energijom, čime se domet tržišta ugljenika praktično proširuje i izvan granica Evropske unije.
Ovaj razvoj predstavlja suštinsku promenu u pokretačima formiranja cena električne energije. Istorijski posmatrano, tržišta u Jugoistočnoj Evropi bila su dominantno određena fizičkim faktorima: cenama goriva, hidrološkim uslovima, obrascima potrošnje i ograničenjima mreže. Iako je cena ugljenika unutar EU već dugo imala značaj za države članice, njen uticaj na tržišta van EU bio je posredan. CBAM menja ovu dinamiku tako što trošak ugljenika postaje direktan i neizbežan deo prekograničnih transakcija. Uvoz električne energije iz Zapadnog Balkana sada se formira ne samo na osnovu troška proizvodnje, već i prema karbonskom intenzitetu sistema izvoznika i aktuelnoj ceni u EU ETS-u.
Implikacije ove promene posebno su vidljive kroz volatilnost zabeleženu u prvom kvartalu 2026. Cene u okviru EU ETS-a značajno su opale između sredine januara i kraja marta, delimično usled političkih diskusija o mogućim reformama sistema trgovine emisijama. Ova volatilnost se direktno prenela na CBAM troškove, menjajući ekonomiku prekogranične trgovine gotovo u realnom vremenu. Za trgovce i energetske kompanije to znači novi nivo neizvesnosti: odluke koje su ranije zavisile od relativno stabilnog odnosa cena goriva i električne energije sada moraju uzeti u obzir nestabilnu prirodu tržišta ugljenika.
Integracija rizika cene ugljenika u trgovinu električnom energijom praktično pretvara tržište u hibridni robno-finansijski sistem. Učesnici više ne trguju samo električnom energijom, već implicitno trguju i izloženošću ugljeniku. Na primer, prekogranična transakcija iz sistema zasnovanog na uglju ka EU nosi sa sobom karbonsku obavezu koja mora biti obračunata, upravljana i konačno izmirena kupovinom CBAM sertifikata. Time se uspostavlja direktna veza između timova za trgovinu električnom energijom i onih koji trguju emisijama.
Proces finansijalizacije ispoljava se na više načina. Prvo, raste značaj hedžing strategija koje obuhvataju i rizik cene električne energije i rizik cene ugljenika. Trgovci moraju uzeti u obzir ne samo razliku u cenama između tržišta, već i očekivano kretanje cena u EU ETS-u u periodu između realizacije transakcije i predaje sertifikata. To može dovesti do razvoja sofisticiranijih instrumenata, poput kombinovanih derivata za energiju i ugljenik ili strukturiranih proizvoda.
Drugo, dolazi do promene ponašanja na terminskim (forward) tržištima. Neizvesnost izazvana volatilnošću cene ugljenika smanjuje spremnost učesnika da ulaze u dugoročne ugovore. U prvom kvartalu 2026. to se ogledalo u padu cena na aukcijama dugoročnih prenosnih kapaciteta, jer su trgovci u cene uključivali rizik da buduće arbitražne prilike budu umanjene promenama CBAM troškova. Posledica je slabija likvidnost tržišta i otežano formiranje cena.
Treće, veza između CBAM-a i EU ETS-a otvara nove mogućnosti za arbitražu između tržišta. Iako je klasična arbitraža između cena električne energije ograničena CBAM troškovima, pojavljuje se nova vrsta arbitraže između tržišta električne energije i tržišta ugljenika. Trgovci koji uspešno predvide kretanja cena u EU ETS-u mogu optimizovati vreme transakcija ili kupovine sertifikata i ostvariti dodatnu vrednost.
Finansijalizacija utiče i na vrednovanje proizvodnih kapaciteta. U tržištu povezanom sa cenom ugljenika, profitabilnost elektrana zavisi ne samo od troškova rada i proizvodnje, već i od emisione intenzivnosti i cene ugljenika. Termoelektrane na ugalj u Zapadnom Balkanu su u nepovoljnijem položaju pri izvozu u EU, jer njihova proizvodnja nosi visoke CBAM troškove. To smanjuje njihove prihode i povećava volatilnost zarade.
Nasuprot tome, niskougljenični izvori poput hidroelektrana, vetroelektrana i solarnih elektrana imaju koristi od ove promene. Njihova proizvodnja može se izvoziti bez CBAM troškova, što ih čini konkurentnijim u tržištu sa ograničenjem emisija. Takođe, njihovi prihodi su stabilniji jer su manje izloženi promenama cena ugljenika.
Interakcija između CBAM-a i EU ETS-a otvara važna pitanja u vezi sa tržišnim dizajnom i regulacijom. Iako je cilj ujednačavanje uslova konkurencije, različiti režimi određivanja cena ugljenika između EU i susednih zemalja mogu izazvati tržišne distorzije. Usklađivanje ovih sistema — kroz uvođenje cena ugljenika u Zapadnom Balkanu ili prilagođavanje CBAM-a — moglo bi smanjiti te efekte.
Sa stanovišta sistema, finansijalizacija ima i pozitivne i negativne efekte. Sa jedne strane, jača ulogu cenovnih signala u procesu dekarbonizacije. Sa druge strane, povećava složenost i volatilnost tržišta, što može dovesti do neefikasnosti i većih rizika.
Iskustvo iz prvog kvartala 2026. pokazuje da je integracija tržišta električne energije i ugljenika još u ranoj fazi. Učesnici se prilagođavaju novim uslovima, razvijaju strategije upravljanja rizikom i uključuju dinamiku EU ETS-a u svoje odluke. Vremenom se može očekivati razvoj sofisticiranijih tržišnih struktura i instrumenata.
Za Jugoistočnu Evropu, ova transformacija predstavlja i izazov i priliku. Izazov je upravljanje složenijim i nestabilnijim tržištem, dok se prilika ogleda u bližoj integraciji sa evropskim tržištem ugljenika i privlačenju investicija u čiste tehnologije.
Prvi kvartal 2026. označava trenutak kada je ova promena postala opipljiva. Trgovina električnom energijom više nije samo fizička ili operativna aktivnost, već sve više finansijska disciplina, oblikovana dinamikom tržišta ugljenika i regulatornim politikama. Kako se CBAM dalje razvija, a cene u EU ETS-u menjaju, proces finansijalizacije će se produbljivati i oblikovati budućnost elektroenergetskih tržišta Jugoistočne Evrope.
Pripremljeno od strane virtu.energy
