Tržišta električne energije u Jugoistočnoj Evropi snažno su se oporavila u utorak, pri čemu su cene na dan-unapred tržištu porasle na gotovo svim trgovačkim čvorištima, jer su jača radna potražnja, veća termo proizvodnja i obnovljene potrebe za uvozom gurnule regionalne referentne cene ponovo iznad praga od 100 €/MWh.
Mađarsko tržište HUPX predvodilo je region, sa cenom od 127,73 €/MWh, što je rast od 11,5 €/MWh u odnosu na prethodni dan, dok je rumunski OPCOM porastao na 124,02 €/MWh, a hrvatski CROPEX na 121,76 €/MWh. Slovenački BSP zatvorio je dan na 121,10 €/MWh, dok je srpski SEEPEX zabeležio jedan od najvećih dnevnih skokova u regionu, sa rastom od 30 €/MWh na 118,15 €/MWh. Bugarski IBEX dostigao je 117,40 €/MWh, dok je grčki HENEX završio na 114,46 €/MWh. Albanija je ostala najjeftinije tržište sa 78,86 €/MWh, uprkos značajnom dnevnom rastu.
Rast je usledio jer je regionalna potrošnja električne energije porasla na 29,2 GW, što je više od 1,1 GW u odnosu na prethodni dan, odražavajući povratak industrijske i komercijalne potražnje nakon vikenda. Ukupna proizvodnja je rasla još brže, na oko 28,6 GW, podržana rastom u gotovo svim glavnim tehnologijama proizvodnje.
Solarna proizvodnja se snažno oporavila na 6,6 GW, dok je hidro proizvodnja porasla na 6,5 GW. Proizvodnja iz gasa zabeležila je jedan od najvećih skokova, prelazeći 4 GW, dok se proizvodnja iz vetra više nego udvostručila u odnosu na prethodni dan. Nuklearna proizvodnja ostala je stabilna na oko 4,1 GW. Uprkos snažnom rastu obnovljivih i termo kapaciteta, cene su ostale visoke, što ukazuje na i dalje prisutnu strukturnu zategnutost u centralno- i jugoistočnoevropskom elektroenergetskom sistemu.
Učesnici na tržištu ističu da i dalje prisutna premija Jugoistočne Evrope u odnosu na Zapadnu Evropu pokazuje da su regionalni fundamenti i dalje vođeni ograničenjima prenosne mreže i potrebama za uvozom. Razlika između mađarskog i nemačkog dan-unapred tržišta proširila se na gotovo 31 €/MWh, što ukazuje na kontinuiranu zagušenost i nedostatak ponude u Centralnoj Evropi.
Prekogranični tokovi dodatno potvrđuju takvu sliku. Neto uvoz u širi SEE region porastao je na oko 767 MW, dok su uvozi kroz ključne centralnoevropske koridore premašili 1,8 GW. Snažni prilivi iz Austrije i Slovačke nastavili su da podržavaju ravnotežu u Mađarskoj i regionu, dok je Italija ostala važan odvod za izvoz električne energije zbog viših cenovnih nivoa.
Fjučersi za naredne periode takođe su rasli, što odražava očekivanja zategnutijih letnjih fundamenta. Mađarski nedeljni ugovori trgovani su oko 114,5 €/MWh, dok su julski proizvodi porasli na 122,5 €/MWh. Ovaj rast ukazuje da trgovci i dalje uračunavaju veću potražnju za hlađenjem, jače večernje pikove i kontinuirano oslanjanje na termo proizvodnju u periodima slabije obnovljive proizvodnje.
Tržišta goriva nisu donela olakšanje. Austrijski gasni ugovori na CEGH berzi ojačali su iznad 51 €/MWh, dok su EU emisije CO₂ ostale blizu 77 €/t, održavajući visoke marginalne troškove proizvodnje elektrana na gas širom regiona. Fjučersi na ugalj takođe su blago porasli, dodatno podržavajući cenovni pod u termo sektoru.
Za Srbiju, najnoviji tržišni dan dolazi u kontekstu nastavka strukturnih promena u domaćem energetskom sistemu. Vlasti su odobrile okvir procene uticaja na životnu sredinu za planirani projekat pumpno-akumulacione hidroelektrane Bistrica, koji bi trebalo da postane jedan od ključnih fleksibilnih kapaciteta zemlje u uslovima rasta obnovljivih izvora. Istovremeno, podaci iz industrije pokazuju da je više od 60 obnovljivih energetskih postrojenja napustilo istorijski sistem fid-in tarifa od 2022. godine, postepeno povećavajući izloženost proizvođača tržišnim uslovima.
Na širem regionalnom nivou, nekoliko investicionih odluka ukazuje na ubrzanje energetske tranzicije. Evropska banka za obnovu i razvoj odobrila je paket finansiranja od 175 miliona evra za oko 400 MW novih obnovljivih projekata kompanije PPC u Grčkoj, Bugarskoj i Rumuniji. Slovenija je pokrenula program podsticaja za baterijsko skladištenje vredan 10 miliona evra, dok je Rumunija potvrdila da je gasna elektrana Mintia od 1,7 GW dostigla više od 80% završetka, uz početak proizvodnje očekivan kasnije ove godine.
Kombinacija rastuće potražnje, jače termo proizvodnje i kontinuirane zavisnosti od uvoza pokazuje da su tržišta Jugoistočne Evrope i dalje strukturno zategnuta, uprkos poboljšanju proizvodnje iz obnovljivih izvora. Kako se temperature očekuju na sezonski višim nivoima, a terminski ugovori nastavljaju da jačaju, trgovci verovatno zadržavaju bikovski kratkoročni pogled na regionalne cene električne energije kako tržište ulazi dublje u letnji period potražnje.
