Tržište električne energije u Jugoistočnoj Evropi (JIE) ušlo je u april pod uticajem dve suprotstavljene sile: predvidivog sezonskog pada tražnje vezanog za uskršnje praznike i manje predvidivog zaoštravanja ponudnih uslova uzrokovanog vremenskom nestabilnošću, cenama goriva i ograničenjima prekograničnog balansiranja. Rezultat nije bila sinhronizovana korekcija, već fragmentiran cenovni pejzaž koji i dalje definiše tržište JIE kao strukturno izdvojeno u odnosu na širi evropski sistem.
Nedelja 14 u 2026. godini, koja obuhvata period od 30. marta do 5. aprila, pruža jasan prikaz ove divergencije. Širom južne Evrope većina tržišta ostala je iznad praga od 100 €/MWh, uprkos opštem ublažavanju cena u zapadnoj i centralnoj Evropi. Cenovni raspon u JIE bio je neuobičajeno širok—od 19,32 €/MWh u Turskoj do 136,15 €/MWh u Italiji, dok su ključna balkanska i centralno-istočna tržišta bila koncentrisana u rasponu od 106–114 €/MWh.
Ova struktura cena potvrđuje trajnu realnost: JIE više nije periferni deo tržišta EU, već poluautonomna cenovna zona u kojoj lokalni faktori često nadjačavaju kontinentalne trendove. Dok su iberijska tržišta pala na 12–13 €/MWh zahvaljujući obnovljivim izvorima i slaboj tražnji, tržišta JIE su uglavnom odolela pritisku pada cena. Naprotiv, neka su zabeležila značajan rast, uključujući Srbiju (+21,64%), Grčku (+14,36%), Bugarsku (+11,78%) i Rumuniju (+8,49%).
U osnovi ove divergencije nalazi se neravnoteža između pada tražnje i varijabilnosti ponude. Potrošnja električne energije u JIE smanjena je za 2,30% na nedeljnom nivou, što odražava pad industrijske i komercijalne aktivnosti. Najizraženiji pad beleže Bugarska (-6,81%), Mađarska (-6,27%) i Italija (-3,78%), potvrđujući efekat praznika.
Međutim, ponuda se nije prilagodila na način koji bi podržao pad cena. Proizvodnja iz obnovljivih izvora smanjena je za 5,2%, prvenstveno zbog pada proizvodnje iz vetra od 6,2%, sa posebno velikim padovima u Srbiji (-63,4%), Bugarskoj (-23,7%) i Rumuniji (-18,2%). Time je uklonjen ključni izvor jeftine energije upravo u trenutku slabljenja tražnje, što je povećalo oslanjanje na termoelektrane.
Hidroenergija je pružila delimično olakšanje, sa rastom od 3,6%, ali njen efekat bio je neujednačen. Značajan rast u Rumuniji (+37,7%) i Hrvatskoj (+240,7%) bio je u kontrastu sa padom u Srbiji (-25,0%), Bugarskoj (-27,4%) i Grčkoj (-27,3%), naglašavajući lokalni karakter proizvodnih uslova.
Dinamika termo proizvodnje dodatno je zakomplikovala sliku. Ukupna termo proizvodnja pala je za 1,4%, ali se njena struktura promenila. Proizvodnja iz uglja i lignita smanjena je za 6,8%, dok je proizvodnja iz gasa porasla za 3,8%, ukazujući na postepeni prelazak ka gasu kao marginalnom gorivu. U Italiji je gas porastao za 22,1%, dok je Srbija zabeležila rast lignita od 55,2%, što odražava različite nacionalne strategije balansiranja.
Prekogranični tokovi dodaju još jedan sloj kompleksnosti. Ukupan neto uvoz u JIE smanjen je za 11,3% na 1.188,7 GWh, što ukazuje na manju zavisnost od spoljne energije. Ipak, ispod tog agregata kriju se velike promene: Srbija je povećala neto uvoz za više od 130%, dok su Grčka smanjila izvoz za skoro 80%, a Bugarska i Rumunija prešle iz izvoznika u uravnotežene ili uvozne pozicije.
Ovi pokazatelji ukazuju na sistem koji je i dalje veoma osetljiv na kratkoročne promene u dostupnosti proizvodnje i tokovima energije. Za razliku od zapadne Evrope, gde visoka likvidnost ublažava volatilnost, tržišta JIE i dalje pokazuju oštre cenovne reakcije.
Početak nedelje 15 donosi znake stabilizacije. Cene za isporuku unapred 8. aprila kretale su se između 80,41 €/MWh u Bugarskoj i Grčkoj i 97,39 €/MWh u Srbiji, što ukazuje na smanjenje pritiska. Ipak, to ne menja suštinu: JIE ostaje visoko volatilno tržište sa premijum cenama unutar Evrope.
Evropsko tržište gasa u nedelji 14 beleži pad cena, ali strukturna zategnutost ostaje pred sezonu punjenja skladišta.
Za razliku od tržišta električne energije, gas je pokazao drugačiji trend. Tokom nedelje 14, TTF fjučersi iznosili su u proseku 50,829 €/MWh, što je pad od 6,9%. Najniža cena zabeležena je 1. aprila (47,51 €/MWh), nakon čega dolazi do stabilizacije.
Glavni razlog pada bio je pad geopolitičkog rizika, posebno zbog smanjenih tenzija u vezi sa odnosima SAD–Iran, što je ublažilo strah od poremećaja u snabdevanju LNG-om.
Sezonski faktori su dodatno uticali: praznici i blago vreme smanjili su potrošnju gasa. Međutim, uprkos kratkoročnom padu, tržište ostaje strukturno napeto.
Skladišta gasa pala su na ispod 28% kapaciteta, što je nizak nivo za početak sezone punjenja. Početak ubrizgavanja kasnio je oko nedelju dana, dodatno otežavajući situaciju.
Za 2026. godinu očekuje se potreba za 140–145 milijardi m³ gasa tokom sezone punjenja. U 2025. godini, ovaj balans je postignut kombinacijom gasovoda, domaće proizvodnje i LNG uvoza.
Početak 2026. sa nižim zalihama znači veću zavisnost od LNG uvoza, čija dostupnost zavisi od globalnih faktora i konkurencije sa Azijom.
Regionalni tokovi pokazuju nove trendove. U nedelji 14, LNG uvoz u Grčku pao je za 31,6%, dok je u Italiji porastao za 4,31%, a u Hrvatskoj za 32,0%, što ukazuje na rastući značaj južnih ulaznih tačaka.
Italija ostaje ključni LNG čvor, ali i Hrvatska (Krk terminal) dobija na značaju za JIE, dok Grčka pokazuje veću varijabilnost.
Zaključak je jasan: iako su cene kratkoročno pale, tržište gasa ostaje strukturno zategnuto, sa potencijalom za nove skokove.
Odnos između tržišta EU i JIE dodatno se komplikuje, uz istovremeno jačanje integracije i očuvanje razlika.
U sektoru električne energije divergencija je očigledna. Dok su zapadna tržišta beležila pad cena, JIE je ostao stabilan ili rastući, što pokazuje ograničen prenos cenovnih signala.
Italija ima centralnu ulogu kao most između EU i JIE, sa cenom od 136,15 €/MWh i značajnim uvozom.
Mađarska ima sličnu funkciju kao regionalni referentni čvor, uprkos padu uvoza od 38,9%.
Gas dodatno povezuje sisteme, jer LNG terminali u Italiji, Grčkoj i Hrvatskoj snabdevaju i unutrašnja tržišta JIE.
Ipak, razlike ostaju: JIE zavisi više od hidro i uglja, osetljiviji je na vremenske prilike i ima manju likvidnost, što vodi većoj volatilnosti cena.
Za učesnike na tržištu to znači složenije okruženje. Trgovci moraju pratiti i evropske i lokalne faktore, dok industrija trpi zbog viših i nestabilnijih cena.
U budućnosti, integracija će se produbljivati, ali će razlike opstati, naročito u periodima stresa.
Nedelja 14 pokazuje da JIE ne prati slepo Evropu, već funkcioniše kao integrisano, ali autonomno tržište—i upravo ta dualnost će definisati njegov energetski razvoj u narednim godinama.
