Tržišta električne energije Jugoistočne Evrope zabeležila su snažan pad za isporuku 3. juna, uz povratak jače proizvodnje vetra i nagli porast prekograničnog uvoza iz Centralne Evrope, što je ublažilo zabrinutost oko snabdevanja i spustilo cene na dan unapred na gotovo svim glavnim tržištima u regionu.
Mađarski HUPX za dan unapred zatvorio je trgovanje na 116,31 €/MWh, što je pad od 5,6 €/MWh u odnosu na prethodni dan, dok je rumunski OPCOM završio na 116,24 €/MWh, a bugarski IBEX na 115,27 €/MWh. Cene su još snažnije pale na Zapadnom Balkanu, gde je srpski SEEPEX pao za 12,9 €/MWh na 108,04 €/MWh, crnogorski BELEN za 15,2 €/MWh na 106,26 €/MWh, a Severna Makedonija gotovo 18 €/MWh na 104,69 €/MWh. Grčka je ostala najjeftinije tržište u regionu sa 85,72 €/MWh, uz diskont od više od 30 €/MWh u odnosu na Mađarsku.
Korekcija cena nastupila je usled značajnog jačanja proizvodnje iz obnovljivih izvora širom regiona. Ukupna proizvodnja u JIE i Mađarskoj porasla je za skoro 1,8 GW u odnosu na prethodni dan, dostigavši 27,8 GW, dok je potražnja porasla za skromnijih 987 MW na oko 29 GW. Vetar je bio glavni pokretač promene, skočivši za 1,28 GW na 2,49 GW, dok je solarna proizvodnja porasla za 453 MW i prešla 6 GW. Hidroenergija je takođe blago porasla na 6,55 GW.
Oporavak obnovljive proizvodnje značajno je promenio regionalnu strukturu snabdevanja. Solar i hidro zajedno su činili skoro polovinu ukupne proizvodnje, dok je doprinos vetra udvostručen u odnosu na prethodnu trgovinsku sesiju. Proizvodnja iz gasnih elektrana, nasuprot tome, pala je za skoro 500 MW, što odražava manju potrebu za termo kapacitetima usled bolje raspoloživosti obnovljivih izvora.
Prekogranični tokovi takođe su imali ključnu ulogu u formiranju tržišnih rezultata. Neto uvoz u širi region JIE–Mađarska porastao je na 1.830 MW, u poređenju sa samo 232 MW dan ranije. Uvoz iz Austrije i Slovačke ka Mađarskoj i Sloveniji premašio je 2,6 GW, što pokazuje značaj snabdevanja iz Centralne Evrope u balansiranju potražnje Jugoistočne Evrope.
Širenje cenovnog jaza između Mađarske i Nemačke dodatno je podstaklo te tokove. Razlika u ceni za dan unapred između ta dva tržišta porasla je na 13,68 €/MWh, u odnosu na gotovo nulte razlike prethodnog dana, što je podstaklo povećan komercijalni uvoz sa zapadnih tržišta. Dodatna energija je zatim prešla kroz Mađarsku ka susednim sistemima Jugoistočne Evrope, ograničavajući rast cena uprkos većoj potrošnji.
Srbija je bila među najvećim korisnicima ovih kretanja. SEEPEX je trgovao više od 8 €/MWh ispod Mađarske i oko 10 €/MWh ispod Slovenije, što odražava i jače regionalno snabdevanje i povoljne uslove uvoza. Učesnici na tržištu i dalje posmatraju Srbiju kao jedno od najpovezanijih tržišta na Zapadnom Balkanu, gde cene sve više zavise od regionalnih tokova nego od domaće proizvodnje.
U Grčkoj je obilna solarna proizvodnja još jednom razdvojila cene od ostatka regiona. HENEX je zadržao značajan diskont u odnosu na susedna tržišta uprkos visokim temperaturama, što pokazuje sve veći uticaj fotonaponskih kapaciteta na formiranje cena električne energije u Grčkoj. Dnevni profil tržišta ostao je snažno pritisnut solarnom proizvodnjom, dok su večernji pikovi bili znatno niži nego ranije tokom nedelje.
Terminska tržišta su, međutim, i dalje signalizirala očekivanja zaoštravanja uslova kasnije tokom leta. Mađarski ugovori za 24. nedelju trgovali su oko 110 €/MWh, za 25. nedelju oko 115 €/MWh, dok je bazna energija za jul ostala povišena na 123 €/MWh. Trgovci i dalje uračunavaju potencijalno povećanje potražnje zbog vremena, nižu dostupnost hidroenergije i jaču ulogu termoelektrana tokom letnjih vrhova.
Tržišta goriva nisu pružila značajnu podršku cenama električne energije. Austrijski gas na CEGH tržištu trgovao je na 49,19 €/MWh, dok su EU dozvole za emisiju CO₂ ostale blizu 80 €/t, što je održavalo relativno visoke troškove termo proizvodnje uprkos slabijim spot cenama električne energije. Fjučersi uglja takođe su oslabili, pri čemu su API2 jul ugovori pali na oko 131,5 $/t, u skladu sa širim padom energetskih sirovina u Evropi.
Fundamentalno, tržišna priča ostaje nepromenjena. Proizvodnja iz obnovljivih izvora i dalje dominira kratkoročnim formiranjem cena širom Jugoistočne Evrope. Nagli porast proizvodnje vetra 3. juna pokazao je koliko brzo regionalni bilansi mogu da se promene kada se poboljšaju vremenski uslovi. Sve dok ostanu snažni vetar i solarna proizvodnja, kao i protok uvoza iz Centralne Evrope ka Mađarskoj i Balkanu, regionalne cene će verovatno ostati pod pritiskom uprkos visokim troškovima goriva i ugljenika. Kombinacija jače obnovljive proizvodnje, većih mogućnosti uvoza i niže upotrebe termoelektrana vratila je veći deo Jugoistočne Evrope u relativno dobro snabdeveno stanje na početku prve nedelje juna.
Pripremljeno od strane electricity.trade
