Jugoistočna Evropa ušla je u drugu nedelju juna sa tržišnim obrascem koji bi tokom leta mogao postati sve učestaliji. Iako je regionalna potražnja za električnom energijom nastavila da raste, veleprodajne cene su se kretale naniže jer je proizvodnja iz obnovljivih izvora rasla brže od potrošnje. Ukupna potrošnja električne energije u regionu dostigla je 15,85 TWh u 24. nedelji, što predstavlja povećanje od 692,9 GWh, odnosno 4,6% u odnosu na prethodnu nedelju. Uprkos jačoj potrošnji usled viših temperatura i povećane potrebe za hlađenjem, većina tržišta dan-unapred zabeležila je niže prosečne cene.
Korekcija cena bila je široko rasprostranjena u regionu. Srbija je zabeležila najveći nedeljni pad, sa prosečnom cenom dan-unapred koja je pala za 21,5% na 78,22 €/MWh. Ostala tržišta su takođe bila u padu, uključujući Bugarsku (-7,2%), Hrvatsku (-7,3%), Rumuniju (-4,7%), Mađarsku (-4,3%) i Italiju (-3,8%). Grčka se izdvojila kao jedino veće tržište koje je zabeležilo rast, sa cenama višim za 2,6% na 91,53 €/MWh, dok je Italija zadržala poziciju premijum tržišta u regionu sa cenom od 123,17 €/MWh.
Glavni pokretač nižih cena bio je nastavak rasta proizvodnje iz obnovljivih izvora energije. Proizvodnja varijabilnih obnovljivih izvora porasla je na 3,64 TWh, što je povećanje od 518,6 GWh, odnosno 16,6% na nedeljnom nivou. Proizvodnja iz vetra porasla je za 308,4 GWh na 1,40 TWh, dok je solarna proizvodnja povećana za 210,2 GWh na 2,23 TWh. Ovaj dodatni obim obnovljive energije bio je dovoljan da neutrališe cenovni pritisak koji bi inače nastao usled rasta sezonske potrošnje i viših temperatura.
Međutim, hidroenergija se kretala u suprotnom pravcu i pokazala se kao najslabiji segment proizvodnog miksa. Regionalna hidro proizvodnja smanjena je za 300,2 GWh, odnosno 7,5%, na 3,70 TWh, čime je povećana uloga konvencionalnih izvora u balansiranju sistema. Kao rezultat toga, proizvodnja termoelektrana porasla je za 362,6 GWh, odnosno 8,7%, na 4,52 TWh. Proizvodnja iz uglja i lignita zabeležila je najveći rast, povećavši se za 24,4% na 2,14 TWh, jer su operatori nadomestili smanjenu dostupnost hidroenergije.
Tržišni signal iz 24. nedelje je stoga složeniji od jednostavne priče o padu cena. Iako su veleprodajne cene oslabile, osnovna struktura proizvodnje postala je zavisnija od termo-balansnih kapaciteta zbog slabljenja hidroenergije. Za trgovce, komunalna preduzeća i industrijske potrošače to ukazuje na potencijalno volatilnije letnje tržište. Jaka proizvodnja iz sunca i vetra može nastaviti da pritiska dnevne cene naniže, ali ograničeni hidro uslovi i povećana večernja potražnja mogu održavati termoelektrane blizu margine, čime se zadržava rizik rasta cena uprkos većem učešću obnovljivih izvora energije.
