Cene električne energije na tržištu za dan unapred u jugoistočnoj Evropi značajno su pale za isporuku u subotu, usled manje potražnje tokom vikenda i snažne proizvodnje iz solarnih elektrana, što je regionalna tržišta spustilo ispod nivoa od 100 €/MWh. Uprkos padu prosečnih cena, trgovci su nastavili da prate izraženu večernju volatilnost cena, očekivano smanjenje raspoloživih prekograničnih prenosnih kapaciteta krajem jula i pad raspoloživosti hidroenergije u pojedinim delovima regiona.
Regionalna tržišta električne energije pokazala su veću međusobnu povezanost u poređenju sa prethodnom radnom nedeljom. SEEPEX je zatvoren na nivou od 94,24 €/MWh, dok je IBEX Bugarska dostigao 93,46 €/MWh, OPCOM Rumunija 93,75 €/MWh, CROPEX Hrvatska 95,40 €/MWh, HUPX Mađarska 97,34 €/MWh, BSP SouthPool Slovenija 98,22 €/MWh, a HENEX Grčka 98,82 €/MWh. Regionalna razlika između cena smanjena je na nešto više od 5 €/MWh, što pokazuje visok stepen usklađenosti tržišta centralne i jugoistočne Evrope za vikend isporuku.
Pad tokom vikenda usledio je nakon značajno viših cena u petak, kada je Mađarska trgovala iznad 123 €/MWh, Slovenija iznad 125 €/MWh, Hrvatska se približila nivou od 120 €/MWh, dok je Srbija ostala najjeftinije tržište među glavnim berzama u jugoistočnoj Evropi sa cenom od 106,01 €/MWh. Korekcija cena bila je pre svega posledica slabije vikend potrošnje i veće proizvodnje iz obnovljivih izvora, a ne suštinskog poboljšanja stanja ponude električne energije u regionu.
Satna volatilnost cena ostala je najvažniji tržišni signal. Snažna proizvodnja iz solarnih elektrana tokom podnevnih sati spustila je cene na pojedinim regionalnim tržištima gotovo do 0 €/MWh tokom perioda maksimalne fotonaponske proizvodnje, dok je večernja potražnja ponovo podigla cene na približno 159 €/MWh. Dobijena razlika između najnižih i najviših satnih cena približila se nivou od 160 €/MWh, dodatno potvrđujući rastući ekonomski potencijal baterijskih sistema za skladištenje energije, fleksibilne hidroenergije i naprednih strategija prekogranične trgovine.
Vikend profil potrošnje privremeno je ublažio pritisak na elektroenergetske sisteme širom jugoistočne Evrope. Ukupna potražnja na glavnim regionalnim tržištima smanjila se za oko 6,5% u poređenju sa petkom, jer je industrijska potrošnja oslabila, dok je potrošnja domaćinstava ostala relativno stabilna tokom toplih letnjih uslova. Međutim, niža vikend potrošnja ne uklanja strukturne izazove koji se pojavljuju tokom perioda vršne potražnje.
Hidrološki uslovi ostaju jedan od ključnih faktora koji određuju fleksibilnost regionalnog elektroenergetskog sistema. Iako hidroelektrane i dalje pružaju važnu podršku tokom večernjih perioda visoke potrošnje, proizvodnja iz akumulacija oslabila je u odnosu na prolećni period. Smanjena raspoloživost hidroenergije povećava oslanjanje na termoelektrane, uvoz električne energije i druge fleksibilne izvore tokom perioda povećane potražnje.
Prekogranični tokovi električne energije nastavili su da imaju važnu ulogu u formiranju regionalnih cena. Bugarska je ostala glavno izvozno tržište, uz podršku stabilne nuklearne proizvodnje i snažne solarne proizvodnje. Istovremeno, Srbija, Hrvatska i Mađarska nastavile su da se oslanjaju na uvoz tokom pojedinih sati. Crna Gora je nastavila strateško korišćenje podmorskog interkonektora sa Italijom, koji predstavlja važan izvozni pravac kada domaća proizvodnja premašuje lokalnu potrošnju.
Ograničenja prenosnih kapaciteta očekuje se da postanu sve značajniji tržišni rizik tokom druge polovine jula. Raspoloživi uvozni kapaciteti na pojedinim regionalnim pravcima mogli bi biti smanjeni, uključujući i nižu dostupnost kapaciteta iz Bosne i Hercegovine prema Srbiji, dok zagušenja ostaju izražena na strateškim interkonekcijama koje povezuju jugoistočnu Evropu sa Italijom, Austrijom i Turskom. Učesnici na tržištu upozoravaju da kombinacija viših temperatura, ispada termoelektrana ili slabije hidroproizvodnje može brzo preokrenuti trenutni vikend pad cena.
Baterijsko skladištenje energije nastavilo je da se nameće kao jedna od najvažnijih dugoročnih tržišnih tema. Razvojni projekti u Rumuniji, Bugarskoj, Grčkoj, Hrvatskoj i Sloveniji usmereni su na izgradnju velikih baterijskih sistema koji bi koristili velike razlike između dnevnih i večernjih cena, uz istovremeno pružanje usluga balansiranja i pomoćnih sistemskih usluga. Investitori sve više posmatraju skladištenje energije kao ključni deo portfolija obnovljivih izvora, posebno zato što rastući udeo solarne energije smanjuje vrednost električne energije tokom podnevnih sati i povećava značaj večernje fleksibilnosti.
Razvoj elektroenergetske mreže ostaje centralna tema energetske tranzicije regiona. Rumunija nastavlja širenje prenosne infrastrukture kako bi podržala nove kapacitete obnovljivih izvora energije, dok Grčka razvija interkonekcije ostrva i projekte ofšor mrežne infrastrukture. U Srbiji se nastavlja razvoj politike u oblasti obnovljive energije, ali investitori i dalje najveću pažnju posvećuju dostupnosti prenosne mreže, kapacitetima za priključenje i rokovima realizacije projekata.
Izgledi za narednu nedelju zavisiće pre svega od kretanja temperatura, hidroloških uslova i raspoloživosti prenosnih kapaciteta. Pad cena tokom vikenda verovatno neće dugo trajati ukoliko se potrošnja ponovo poveća, dok raspoloživost hidroenergije nastavi da slabi. Sve dok veliki kapaciteti za skladištenje energije ne postanu široko dostupni, rastuća razlika između perioda jeftine solarne energije i skupih večernjih sati balansiranja ostaće jedna od ključnih karakteristika tržišta električne energije u jugoistočnoj Evropi.
