Dan unapred tržište električne energije u Jugoistočnoj Evropi značajno se zateglo 8. jula, iako kretanje cena nije bilo jednako u svim zemljama regiona. Cena električne energije za dan unapred na berzi HUPX porasla je na 128,17 €/MWh, što predstavlja povećanje od 21,3 €/MWh u odnosu na prethodni dan, dok su Rumunija, Hrvatska i Slovenija trgovale u uskom rasponu od 127–128 €/MWh, praktično se izjednačivši sa mađarskim tržištem. Italija je ostala najskuplje tržište u regionu sa cenom od 146,43 €/MWh, dok je Srbija zabeležila najnižu cenu od 104,08 €/MWh, čime je tržište SEEPEX ostalo više od 24 €/MWh ispod nivoa HUPX-a.
Rast cena nije bio posledica samo viših temperatura, već kombinacije više tržišnih faktora. Iako je prosečna regionalna temperatura smanjena za 2,3°C, na 20,7°C, prognozirana potrošnja električne energije povećana je za 768 MW, na 32.667 MW, što ukazuje na povratak uobičajenim obrascima potrošnje tokom radne nedelje. Istovremeno, očekivana solarna proizvodnja smanjena je za 807 MW, na 5.752 MW, dok je proizvodnja iz vetra povećana za 336 MW, na 1.517 MW. Pad solarne proizvodnje povećao je zavisnost od uvoza i fleksibilnih proizvodnih kapaciteta, posebno tokom jutarnjih i večernjih sati, dodatno pojačavajući pritiske na tržištu širom Jugoistočne Evrope.
Formiranje cena nastavilo je da odražava izraženu strukturu takozvane „krivulje patke“ (duck curve). Na tržištu HUPX, bazna cena električne energije iznosila je 128,17 €/MWh, dok je cena u vršnom bloku bila 102,2 €/MWh, a cena u periodu van vršnog opterećenja dostigla je 154,1 €/MWh. Ovakva neuobičajena struktura cena pokazuje kako obilna proizvodnja iz solarnih elektrana obara cene tokom dnevnih sati, dok smanjena proizvodnja iz obnovljivih izvora van perioda sunčeve energije povećava vrednost fleksibilnih resursa kao što su baterijski sistemi za skladištenje energije, hidroelektrane, gasne elektrane i prekogranična trgovina električnom energijom.
Prekogranični tokovi dodatno su naglasili rastuću zavisnost regiona od međunarodnih tržišta električne energije. Jugoistočna Evropa zabeležila je neto uvoz od 2.352 MW, pri čemu je iz koridora Austrija–Slovačka uvezeno 3.537 MW, dok je istovremeno region izvozio 1.066 MW prema Italiji. Italijansko tržište zadržalo je premiju od 18,26 €/MWh u odnosu na Mađarsku, nastavljajući da privlači tokove električne energije uprkos zavisnosti regiona od uvoza iz Centralne Evrope. Ovo potvrđuje sve značajniju ulogu prenosnih kapaciteta i raspoloživosti interkonekcija u formiranju regionalnih cena.
Mađarska je ostala centralno cenovno čvorište regiona. Zemlja je uvozila 1.277 MW električne energije, jer domaća proizvodnja od 3.383 MW nije bila dovoljna da pokrije potrošnju od 4.660 MW. Oslanjajući se prvenstveno na nuklearnu proizvodnju iz elektrane Paks, solarnu energiju i uvoz, Mađarska je nastavila da utiče na formiranje cena u regionu. Iako se razlika u odnosu na nemačko tržište smanjila, HUPX je i dalje trgovao 29,21 €/MWh iznad Nemačke, zadržavajući ekonomsku atraktivnost tokova električne energije iz Centralne Evrope.
Srbija je bila glavni tržišni izuzetak tokom dana. Dok je većina susednih tržišta beležila snažan rast cena, cena na SEEPEX-u smanjena je za 3,9 €/MWh, na 104,08 €/MWh. Domaća potrošnja ostala je stabilna na 3.560 MW, dok je proizvodnja iznosila 3.136 MW, zbog čega je Srbija ostala neto uvoznik sa 425 MW. Proizvodnja iz termoelektrana na ugalj nastavila je da dominira sistemom sa 2.578 MW, uz doprinos hidroenergije od 693 MW, dok je proizvodnja iz vetra ostala minimalna, sa svega 18 MW. Iako je Srbija imala najnižu cenu u regionu, ta cenovna prednost nije dovela do značajnijeg rasta izvoza zbog ograničenja prekograničnih kapaciteta i postojećih komercijalnih tokova.
Bugarska je zadržala poziciju najjačeg izvoznika električne energije u regionu. Zemlja je izvozila 1.303 MW, uz proizvodnju od 5.129 MW i domaću potrošnju od 3.826 MW. Nuklearna proizvodnja ostala je osnova sistema sa približno 1.886 MW, dok je solarna proizvodnja takođe imala značajan doprinos. Kao rezultat toga, cena na berzi IBEX završila je na 117,80 €/MWh, ostajući ispod nivoa Mađarske i Rumunije uprkos snažnom dnevnom rastu od 14,8 €/MWh. Rumunija je, sa druge strane, trgovala gotovo identično kao Mađarska na nivou od 127,09 €/MWh, uz uvoz od 589 MW, dok su nuklearna energija, hidroenergija, gas i solarna proizvodnja doprinosili ukupnom snabdevanju.
Hrvatska i Slovenija takođe su trgovale blizu mađarskog nivoa cena zbog kontinuirane zavisnosti od uvoza. Cena na CROPEX-u dostigla je 127,08 €/MWh, dok je Hrvatska uvozila 1.064 MW električne energije. Istovremeno, BSP Slovenija završio je dan sa cenom od 128,40 €/MWh, uz uvoz od 390 MW. Crna Gora je takođe zabeležila značajan rast cena, koje su dostigle 117,54 €/MWh, odnosno bile više za 23,7 €/MWh u odnosu na prethodni dan. Iako je Crna Gora ostala neto uvoznik sa 132 MW, nastavila je da ima važnu ulogu u komercijalnim tokovima izvoza električne energije prema Italiji putem podmorskog kabla, potvrđujući svoju stratešku poziciju regionalnog tranzitnog tržišta.
Terminska tržišta pokazala su uravnoteženiju sliku od spot tržišta. Ugovor HU Week 29 pao je na 130,50 €/MWh, što predstavlja smanjenje od 1,5 €/MWh na dnevnom nivou i pad od 9,38% tokom prethodne nedelje. Nasuprot tome, ugovor HU Q4 Base porastao je na 145 €/MWh, dok je ugovor HU Cal-27 iznosio 114 €/MWh, što pokazuje da učesnici na tržištu i dalje ugrađuju veću premiju rizika za zimsku isporuku uprkos kratkoročnoj volatilnosti cena. Na tržištu goriva, prirodni gas na CEGH-u ojačao je na 47,39 €/MWh, dok su emisijske jedinice EU (EUA) oslabile na 80,19 €/t, ostavljajući troškove goriva i ugljenika kao podršku veleprodajnim cenama električne energije, ali bez dodatnog snažnog pritiska na njihov rast.
Sveukupno, trgovačka sesija potvrdila je da Jugoistočna Evropa i dalje funkcioniše kao skup međusobno povezanih, ali različitih tržišta električne energije, a ne kao jedinstven region. Italija je ostala premium destinacija za izvoz električne energije, Mađarska je nastavila da bude glavno cenovno i uvozno čvorište regiona, Bugarska je dodatno učvrstila poziciju vodećeg izvoznika, dok je Srbija ostala tržište sa najnižim cenama uprkos zavisnosti od uvoza. U narednim danima kretanje tržišta će manje zavisiti od prosečnih temperatura, a više od satne proizvodnje iz obnovljivih izvora, dostupnosti prekograničnih kapaciteta, uvoznih tokova iz Centralne Evrope i mogućnosti da se srpske niže cene pretvore u snažnije regionalne izvozne tokove.
