Cene električne energije na tržištu dan-unapred širom Jugoistočne Evrope približile su se jedna drugoj tokom drugog kvartala 2026. godine, ali je prividna konvergencija prvenstveno bila posledica pada veleprodajnih cena u EU, a ne potpunog obnavljanja prekogranižne integracije tržišta.
Prosečna cena električne energije na tržištu dan-unapred u Italiji pala je sa 130,3 €/MWh u prvom kvartalu na 120,9 €/MWh u drugom kvartalu, dok je u Mađarskoj smanjena sa 127,5 €/MWh na 109,2 €/MWh. U Rumuniji je pala na 109,4 €/MWh, u Hrvatskoj na 103,3 €/MWh, a u Bugarskoj na 96,8 €/MWh. Cene na Zapadnom Balkanu menjale su se znatno manje. Prosečna cena u Srbiji iznosila je 96,3 €/MWh, u Crnoj Gori 93,6 €/MWh, Severnoj Makedoniji 91,6 €/MWh, na Kosovu 89,0 €/MWh, a u Albaniji 88,6 €/MWh. Grčka je ostala blizu jeftinijih balkanskih tržišta, sa prosekom od 90,2 €/MWh.
Ovo prilagođavanje značajno je smanjilo nekoliko prekograničnih cenovnih razlika. Prosečna razlika između Crne Gore i Italije smanjena je na oko 27,2 €/MWh, u poređenju sa približno 44 €/MWh u prvom kvartalu. Cena u Mađarskoj ostala je oko 12,9 €/MWh viša nego u Srbiji, dok su se cene u Srbiji i Bugarskoj približile gotovo potpunom izjednačavanju, uz razliku od svega 0,5 €/MWh. Albaniju i Grčku delilo je samo 1,6 €/MWh, dok je Severna Makedonija ostala nešto skuplja od Grčke.
U uobičajenim tržišnim uslovima, ovakvo smanjenje cenovnih razlika ukazivalo bi na povratak ka većoj integraciji tržišta. Međutim, obrazac iz drugog kvartala je složeniji. Referentne cene u EU pale su usled slabije sezonske tražnje, nižih graničnih troškova proizvodnje povezanih sa cenama gasa i snažnije prolećne proizvodnje iz solarnih i vetroelektrana. Cene na Zapadnom Balkanu bile su relativno stabilne, a na nekoliko tržišta su čak porasle. U Crnoj Gori zabeležen je rast od oko 7,8 €/MWh, u Albaniji od 4,7 €/MWh, dok su Srbija i Kosovo zabeležili povećanje od približno 1,6 €/MWh. Samo je Severna Makedonija zabeležila značajniji pad.
Korelacija cena sa Mađarskom takođe se oporavila. U Srbiji je do kraja juna dostigla približno 0,91, dok je u Crnoj Gori porasla na oko 0,82, što je blizu nivoa koji se uobičajeno povezuju sa međusobno povezanim tržištima. Severna Makedonija se oporavila na približno 0,77, dok su Albanija i Kosovo ostali na nižim i volatilnijim nivoima, od oko 0,70. Oporavak je usledio nakon iscrpljivanja izuzetnog hidrološkog viška koji je privremeno doveo Zapadni Balkan u poziciju neto izvoznika. Nakon povratka regiona u uvoz električne energije, domaće cene su ponovo postale izloženije referentnim cenama u EU.
Poređenje za prvu polovinu godine pruža manje ohrabrujuću sliku. Tokom prvih šest meseci 2026. godine, prosečna cena u Italiji iznosila je 125,5 €/MWh, u Mađarskoj 118,3 €/MWh, a u Rumuniji 113,6 €/MWh, dok je u Albaniji iznosila 86,3 €/MWh, na Kosovu 88,2 €/MWh, a u Crnoj Gori 89,7 €/MWh. U prvoj polovini 2025. godine, cene na Zapadnom Balkanu i susednim tržištima EU bile su uglavnom usklađene. Međugodišnja divergencija je stoga povećana, iako je drugi kvartal izgledao znatno konvergentnije u odnosu na prvi.
Ova razlika je važna za proizvođače, trgovce i kreditore. Privremeno smanjenje cenovnih razlika izazvano padom referentnih cena u EU ne šalje isti investicioni signal kao trajno povezivanje tržišta. Projekti obnovljive energije koji računaju na izloženost cenama u Mađarskoj ili Italiji i dalje se suočavaju sa neizvesnošću u pogledu toga da li će tim referentnim cenama moći efektivno da pristupe nakon uračunavanja troškova prekograničnih kapaciteta, troškova balansiranja i zahteva za usklađenost sa CBAM-om.
Gotovo potpuno približavanje cena u Srbiji i Bugarskoj ima komercijalni značaj jer smanjuje neposrednu vrednost arbitraže preko te granice. Nasuprot tome, preostale cenovne premije u Mađarskoj i Italiji i dalje podržavaju vrednost severnih i zapadnih prenosnih koridora, iako nacionalni podrazumevani emisioni faktori mogu apsorbovati veći deo ili čak celokupnu vidljivu cenovnu razliku kod izvoza električne energije sa visokim emisijama ugljenika.
Drugi kvartal stoga nije preokrenuo proces sve izraženijeg razdvajanja između tržišta električne energije EU i tržišta van EU. Umesto toga, on je privremeno smanjio razliku. Regionalne cene su se približile kako su se hidrološki uslovi normalizovali, a Zapadni Balkan se vratio u poziciju uvoznika koji prihvata tržišnu cenu, dok je osnovna institucionalna podela, koju stvaraju CBAM, zahtevi za verifikaciju i nepotpuna integracija tržišta, ostala čvrsto prisutna.
