Tržišta električne energije u Jugoistočnoj Evropi trgovala su mešovito za isporuku u sredu, pri čemu su centralnoevropski čvorišta održala snažnu cenovnu podršku iznad 125 evra/MWh, dok su Grčka i delovi južnog Balkana ostali pod pritiskom zbog veće proizvodnje iz obnovljivih izvora i nižih marginalnih troškova. Regionalna potražnja je porasla, ali pad proizvodnje iz solara i vetra dodatno je zategao odnos ponude i potražnje, sprečavajući šire padove cena.
Mađarska HUPX berza na dan unapred zatvorila je trgovanje na 126,90 evra/MWh, blago niže u odnosu na prethodnu sesiju, ali i dalje kao ključni oslonac viših regionalnih cena. Slovenačka BSP berza obračunala je cenu od 127,60 evra/MWh, dok je hrvatski CROPEX zatvorio na 127,45 evra/MWh, potvrđujući gotovo potpunu cenovnu konvergenciju sa Mađarskom. Rumunski OPCOM pratio je trend sa 125,04 evra/MWh, odražavajući snažnu integraciju sa centralnoevropskim fundamentima. Srpski SEEPEX zatvorio je na 115,78 evra/MWh, ostajući sa diskontom u odnosu na susedna EU tržišta, ali i dalje značajno iznad južnobalkanskih berzi. Grčki HENEX zabeležio je najnižu cenu u regionu od 104,15 evra/MWh, dok je bugarski IBEX završio trgovanje na 112,15 evra/MWh.
Regionalni energetski balans se dodatno zategao jer je potrošnja električne energije porasla na oko 29,7 GW, što je povećanje od 930 MW na dnevnom nivou. Istovremeno, ukupna proizvodnja je pala za skoro 1 GW, stvarajući povoljnije uslove za rast veleprodajnih cena. Proizvodnja iz solarne energije pala je za 436 MW, dok je vetar zabeležio pad od 322 MW, čime je uklonjen deo pritiska koji je prethodno obarao cene. Hidro proizvodnja je takođe blago oslabila, iako i dalje ostaje jedan od ključnih izvora zajedno sa solarnom energijom.
Hidroenergija i solar učestvovali su sa po oko 24 % u ukupnoj regionalnoj proizvodnji električne energije, zatim slede ugalj sa 16 %, dok su gas i nuklearna energija učestvovali sa po 15 %. Neto uvoz činio je svega 2 % ukupnog miksa, što pokazuje da region i dalje uspešno balansira sistem uprkos slabijoj obnovljivoj proizvodnji.
Podaci o prekograničnim tokovima pokazuju primetno smanjenje zavisnosti od uvoza. Ukupan neto uvoz u SEE–Mađarska region pao je sa 596 MW na 306 MW, dok su uvozi iz Austrije i Slovačke ka mađarskom tržištu smanjeni sa 1.819 MW na 1.098 MW. Ovo ukazuje na jače regionalno balansiranje i manju zavisnost od zapadnoevropskog snabdevanja uprkos visokim cenama.
Komercijalni podaci o tokovima energije pokazuju nastavak izvoza iz Rumunije ka Mađarskoj, snažne izvoze iz Bugarske ka Srbiji i Severnoj Makedoniji, kao i stabilne slovenačke isporuke ka Italiji. Ovi tokovi potvrđuju ulogu Mađarske kao centralnog regionalnog balansnog čvorišta, pri čemu se susedna tržišta sve više prilagođavaju lokalnoj proizvodnji iz obnovljivih izvora i zagušenjima mreže, umesto da slede nemačke cenovne signale.
Intraday tržište širom HUPX-a, SEEPEX-a, OPCOM-a i BSP-a nastavilo je da pokazuje izraženu volatilnost usled uticaja solarne proizvodnje. Cene su značajno padale tokom podnevnih sati, a zatim naglo rasle tokom večernjeg peak perioda. Vršne cene su se uglavnom javljale oko 21. sata, kada smanjena solarna proizvodnja i snažna potrošnja domaćinstava guraju vrednosti ka 180–203 evra/MWh u nekoliko tržišta. Podnevni minimumi ostaju znatno niži, stvarajući velike dnevne razlike koje su posebno atraktivne za baterijske sisteme skladištenja i fleksibilne elektrane.
Fjučers tržišta pokazala su blaži bearish signal. Austrijski CEGH gas pao je na 50,28 evra/MWh, dok su EUA emisije CO₂ skliznule na 76,15 evra/t. Nemački Week-25 power smanjen je na 108,50 evra/MWh, a mađarski ugovori za isti period pali su na 113,00 evra/MWh, što ukazuje na očekivanja da će jača obnovljiva proizvodnja i niže temperature smanjiti pritisak na spot cene u drugoj polovini juna.
Meteorološke prognoze podržavaju takav scenario. Temperature u Mađarskoj, Srbiji, Rumuniji, Bugarskoj i Sloveniji očekuju se u značajnom padu u drugoj polovini nedelje. U Srbiji se, na primer, temperature spuštaju sa oko 24°C na ispod 19°C, što smanjuje potrošnju za hlađenje i potencijalno ublažava pritisak na termo proizvodnju i uvoz.
Za Srbiju, dan je pokazao relativno stabilnu tržišnu poziciju. SEEPEX se trgovao oko 11 evra/MWh ispod HUPX-a i BSP-a, zadržavajući konkurentnost u odnosu na susedna tržišta, uz istovremeno korišćenje regionalnih prilika za uvoz iz Mađarske i Bugarske. Struktura spreadova i dalje favorizuje prekograničnu optimizaciju i kratkoročne balansne strategije, pre nego strukturnu zavisnost od uvoza.
Učesnici na tržištu sada prate da li će se proizvodnja iz obnovljivih izvora oporaviti u skladu sa prognozama u narednim danima. Kombinacija nižih temperatura, slabijih cena gasa i mekših CO₂ tržišta ukazuje na potencijalni pritisak na pad spot cena, iako večernji scarcity premium ostaje snažno prisutan u regionalnoj strukturi. Za operatere baterijskih sistema i fleksibilne izvore, rastući jaz između dnevnih i večernjih cena i dalje predstavlja jednu od najprofitabilnijih prilika na tržištima Jugoistočne Evrope.
