Cene električne energije na tržištu za naredni dan širom jugoistočne Evrope naglo su pale za isporuku 11. juna, usled širenja proizvodnje iz solarnih elektrana, nižih temperatura i poboljšanih regionalnih bilansa ponude i potražnje, što je dovelo do pada cena i dodatnog proširenja jaza između tržišta bogatih obnovljivim izvorima energije na istoku i Italije kao tržišta sa premijum cenama.
Srbija je zabeležila najizraženiji pad među glavnim berzama, pri čemu je cena na SEEPEX-u pala za 37,4 €/MWh na dnevnom nivou na 78,37 €/MWh, što predstavlja najniži nivo u regionu. Na BSP tržištu u Sloveniji cena je pala na 94,71 €/MWh, dok je hrvatski CROPEX završio na 96,01 €/MWh. Mađarski HUPX i rumunski OPCOM ostali su blizu nivoa od 100 €/MWh, uprkos padovima većim od 24 €/MWh. Crna Gora se izdvojila kao najskuplje tržište sa cenom od 104,74 €/MWh, dok je Italija nastavila da trguje uz značajnu premiju od 127,23 €/MWh.
Do tržišne korekcije došlo je usled pada temperatura širom većeg dela centralne i jugoistočne Evrope. Prosečna regionalna temperatura spustila se na 20,4°C, dok je Srbija zabeležila jedan od najvećih padova – sa 24,2°C na 18,3°C. Niža potrošnja za hlađenje smanjila je pritisak na elektroenergetske sisteme, dok je proizvodnja iz obnovljivih izvora ostala povišena.
Ukupna regionalna proizvodnja električne energije porasla je na 29,1 GW, što je oko 1 GW više nego prethodnog dana. Proizvodnja iz hidroelektrana povećana je za 190 MW, proizvodnja iz uglja za 316 MW, a iz gasnih elektrana za 317 MW, dok je solarna proizvodnja ostala izuzetno snažna na nivou od 6,6 GW, što predstavlja približno 23% ukupne proizvodnje. Hidroelektrane su i dalje bile najveći pojedinačni izvor sa udelom od 24% u energetskom miksu.
Jači odnos ponude i potražnje značajno je smanjio potrebu za uvozom električne energije. Neto regionalni uvoz pao je na svega 70 MW, u poređenju sa 235 MW dan ranije, što pokazuje kako domaća proizvodnja iz obnovljivih izvora sve više zamenjuje uvoz tokom dnevnih sati.
Rumunija nastavlja da se izdvaja kao jedno od najuticajnijih tržišta u regionalnoj energetskoj tranziciji. Proizvodnja iz solarnih elektrana dostigla je novi istorijski rekord od 2.634 MW, nadmašivši prethodni nacionalni maksimum postavljen samo nekoliko dana ranije. Tokom vršnih sati, solarna energija činila je oko 43% rumunske proizvodnje, omogućavajući izvoz od približno 1.600 MW u susedne sisteme.
Ovaj rekord deo je šire strukturne transformacije u regionu. Mađarska je postala elektroenergetski sistem sa najvećim udelom solarne energije na svetu, pri čemu je solar učestvovao sa 27% u ukupnoj proizvodnji električne energije tokom 2025. godine, prema podacima iz izveštaja. Sve veća penetracija fotonaponskih kapaciteta menja tržišne osnove, smanjuje cene tokom dana, ali istovremeno stvara izraženije večernje skokove koji povećavaju značaj fleksibilnih kapaciteta i sistema za skladištenje energije.
Prekogranični tokovi električne energije odražavaju ove promene. Rumunija i Bugarska ostale su glavni izvoznici, dok su Mađarska, Grčka, Hrvatska i Srbija nastavile da zavise od uvoza tokom pojedinih delova dana. Razlika u ceni između Srbije i Italije približila se nivou od oko 49 €/MWh, stvarajući atraktivne izvozne prilike za proizvođače koji imaju pristup zapadnoevropskim tržištima kroz regionalne interkonekcije.
Terminska tržišta, međutim, ostaju znatno jača od promptnih cena. Mađarski ugovori za 26. nedelju trgovali su se na 117 €/MWh, julski ugovori na 121,5 €/MWh, dok su cene emisija ugljen-dioksida porasle na 76,94 €/t, a austrijski gas na 50,67 €/MWh. Otpornost terminskih krivih ukazuje da tržišta i dalje uračunavaju vremenske rizike, neizvesnost hidroloških uslova i moguće letnje skokove potrošnje, uprkos trenutnoj obilnoj proizvodnji iz obnovljivih izvora.
Za učesnike na tržištu, poslednja trgovačka sesija potvrđuje da jugoistočna Evropa ulazi u novu fazu funkcionisanja elektroenergetskog tržišta. Solarna proizvodnja sve više određuje dnevne cene u Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj i Srbiji, smanjujući uticaj termoelektrana u podnevnim satima. Kako se solarni kapaciteti budu dalje širili, a baterijski sistemi približavali komercijalnoj primeni, značaj fleksibilnosti, balansiranja sistema i proizvodnje u vršnim večernjim satima postaće važniji od same količine proizvedene energije.
Nastala tržišna struktura postaje sve prepoznatljivija: nizak nivo cena tokom dana, snažan oporavak u večernjim satima, širenje intradnevnih cenovnih razlika i rast mogućnosti za operatere baterijskih sistema, hidroelektrane i trgovce koji mogu da arbitriraju između tržišta jugoistočne Evrope bogatih obnovljivim izvorima i strukturno zategnutijih zapadnoevropskih tržišta.
