Cene električne energije za dan unapred u Jugoistočnoj Evropi (SEE) snažno su porasle za isporuku 14. aprila, pod uticajem veće potrošnje, smanjene solarne proizvodnje i zategnutih regionalnih uslova snabdevanja.
Mađarska HUPX berza predvodila je rast, sa cenom od 144,19 €/MWh, što je povećanje od 46,2 €/MWh u odnosu na prethodni dan, i ujedno najviši nivo u regionu. Cene u susednim tržištima pratile su ovaj trend, pa je slovenački BSP iznosio 142,07 €/MWh, hrvatski CROPEX 141,76 €/MWh, a rumunski OPCOM 139,77 €/MWh. Bugarski IBEX i grčki HENEX zatvorili su se na 132,81 €/MWh, što potvrđuje snažan uzlazni zamah širom Centralne i Istočne Evrope.
Tržišta Zapadnog Balkana, međutim, ostala su relativno slabija. Srpski SEEPEX je iznosio 97,85 €/MWh, crnogorski BELEN 118,87 €/MWh, a makedonski MEMO 111,98 €/MWh, dok je albanski ALPEX zabeležio najnižu cenu u regionu od 78,61 €/MWh. Ova divergencija ukazuje na i dalje prisutne strukturne neravnoteže i različite nivoe zavisnosti od hidroenergije i uvoza.
Rast cena prvenstveno je bio podržan jačom potrošnjom. Regionalna potrošnja električne energije porasla je na 30.365 MW, što je povećanje od 3.287 MW u odnosu na prethodni dan. Istovremeno, solarna proizvodnja je pala na 3.779 MW, što je smanjenje od 788 MW, čime je dodatno zaoštrena ponuda u vršnim satima. Proizvodnja vetra delimično je ublažila pad, povećavši se na 1.980 MW, ali ne dovoljno da spreči rast cena.
Hidro i termo proizvodnja preuzeli su stabilizacionu ulogu, pri čemu je hidroenergija iznosila 7.001 MW, ugalj 4.200 MW, gas 3.112 MW, a nuklearna energija 5.841 MW. Ukupna proizvodnja porasla je na 27.574 MW, što odražava oslanjanje sistema na konvencionalne izvore u uslovima promenljive proizvodnje iz obnovljivih izvora.
Prekogranični tokovi su takođe imali ključnu ulogu. Neto uvoz u SEE–Mađarska region iznosio je 333 MW, što je povećanje od 829 MW u odnosu na prethodni dan, dok su uvozi iz CORE regiona u mađarsko-slovenačku zonu porasli na 1.770 MW. Proširenje HU–DE spread-a na 6,11 €/MWh podstaklo je uvoz i učvrstilo poziciju Mađarske kao glavnog regionalnog cenovnog referenta.
Zapadnoevropski benchmarki ostali su povišeni, dodatno podržavajući rast. Nemačke cene iznosile su 138,09 €/MWh, austrijske 141,49 €/MWh, a italijanske 150,62 €/MWh, što je doprinelo usklađivanju Centralne Evrope i smanjenju arbitražnih prilika.
Tržišta goriva i ugljenika bila su generalno podržavajuća. CEGH gas porastao je na 49,28 €/MWh, dok su EUA emisione dozvole trgovane na 72,59 €/t, što je održalo pritisak na troškove termo proizvodnje i dodatno ojačalo bikovski sentiment na tržištu električne energije.
Intraday kretanja cena pokazala su izražene večernje pikove na regionalnim berzama, što odražava zategnutost sistema u satima pada solarne proizvodnje. Mađarska je beležila intraday maksimume iznad 240 €/MWh, a slični skokovi viđeni su i u Rumuniji i Sloveniji, što ukazuje na i dalje visoku volatilnost u međusobno povezanim SEE tržištima.
U narednom periodu, prognoze ukazuju na umereno više temperature u regionu, što bi moglo održati potrošnju, ali bez značajne promene fundamentalnih faktora. Kretanje cena će i dalje zavisiti od proizvodnje iz obnovljivih izvora, prekograničnih tokova i kretanja na tržištu goriva.
Najnovije trgovanje potvrđuje osetljivost SEE tržišta električne energije na promene u obnovljivoj proizvodnji i potrošnji, pri čemu Mađarska i dalje ostaje glavni cenovni pokretač i centar likvidnosti za širi region.
