Poslednja nedelja juna pokazala je jedan od najvažnijih trendova koji će oblikovati tržišta električne energije u Jugoistočnoj Evropi tokom ovog leta: veleprodajne cene električne energije snažno su porasle, iako su evropske cene prirodnog gasa blago oslabile. Tokom 26. nedelje (22–28. jun 2026.), TTF fjučersi prirodnog gasa beležili su prosečnu cenu od 41,31 €/MWh, što predstavlja pad od 1,1% u odnosu na prethodnu nedelju. Uprkos ovom blagom smanjenju, cene električne energije značajno su porasle širom regiona, pri čemu su Mađarska, Rumunija, Italija, Hrvatska, Srbija i Bugarska zabeležile nedeljne prosečne cene iznad 100 €/MWh. Ova razlika pokazala je da je potražnja za električnom energijom, a ne samo troškovi goriva, bila glavni pokretač tržišnih cena.
Kretanja tokom nedelje ukazuju na novi letnji paradoks tržišta električne energije u Jugoistočnoj Evropi. Iako gas i dalje ima važnu ulogu u formiranju cena električne energije, brz rast potrošnje nadmašio je ograničeno olakšanje koje je doneo niži nivo cena gasa. Regionalna potrošnja električne energije povećana je za 12,7% na nedeljnom nivou, na 18,41 TWh, dok je hidroproizvodnja oslabila, a proizvodnja iz obnovljivih izvora, uprkos većoj proizvodnji vetroelektrana, ostala neujednačena između pojedinačnih tržišta. Kao rezultat toga, operatori sistema morali su u većoj meri da se oslone na gasne elektrane, termoelektrane na ugalj i lignit kako bi zadovoljili rastuću potražnju izazvanu potrebama za hlađenjem, što je dodatno podiglo veleprodajne cene električne energije.
Istovremeno, tržište gasa nije bilo dovoljno jeftino da bi značajnije ublažilo pritisak na cene električne energije. TTF fjučersi kretali su se u relativno uskom rasponu, dostigavši 42,16 €/MWh 23. juna, nakon čega su pali na 40,50 €/MWh 25. juna, pre nego što su se ponovo oporavili krajem nedelje. Na kraju posmatranog perioda, jednomesečni TTF ugovor iznosio je 44,08 €/MWh, što pokazuje da su troškovi goriva za gasne elektrane i dalje ostali visoki uprkos nedeljnom padu. Zbog toga su gasne elektrane nastavile da funkcionišu kao skupi marginalni proizvođači, posebno tokom perioda najveće potrošnje električne energije.
Odnos između cena gasa i električne energije tokom 26. nedelje zato je više odražavao veći angažman gasnih elektrana nego rast samih cena gasa. Iako je referentna cena goriva blago pala, proizvodnja električne energije iz gasa u regionu povećana je za 25,5%, što pokazuje da je veći broj gasnih postrojenja morao da bude uključen radi održavanja ravnoteže sistema. Italija je bila najjasniji primer ovog trenda, sa rastom proizvodnje iz gasnih elektrana od 47,5%, pokazujući da snažna potražnja za hlađenjem može nadmašiti ograničene pozitivne efekte nižih troškova goriva i zadržati veleprodajne cene električne energije na visokom nivou.
Za trgovce električnom energijom, razvoj događaja tokom nedelje potvrđuje potrebu za složenijim pristupom upravljanju cenovnim rizikom. Više nije dovoljno samo pratiti da li TTF cena raste ili pada na nedeljnom nivou. Učesnici na tržištu moraju analizirati koliko često gasne elektrane postaju marginalni proizvođači, kako se menja potražnja tokom vršnih sati i koliko fleksibilnosti ostaje dostupno iz obnovljivih izvora, hidroelektrana i prekograničnih interkonekcija. Čak i stabilne ili blago niže cene gasa mogu biti praćene znatno višim cenama električne energije ukoliko potražnja ubrzano raste, a fleksibilni kapaciteti postanu ograničeni.
Posledice su jednako značajne i za industrijske potrošače električne energije. Zaštita od rizika cena gasa i zaštita od rizika cena električne energije jesu povezane, ali se ne mogu posmatrati kao potpuno zamenljive strategije. Pad cena gasa ne znači automatski niže troškove nabavke električne energije ukoliko veleprodajna tržišta ostanu pod pritiskom zbog visoke potražnje, veće termo proizvodnje i ograničenih mogućnosti uvoza. U takvim uslovima, proizvodni miks, satni profil potrošnje i ograničenja u prenosnoj mreži postaju ključni faktori koji određuju konačnu cenu električne energije.
26. nedelja nije pokazala krizu na tržištu gasa — pokazala je zatezanje tržišta električne energije koje funkcioniše uz i dalje visok nivo cena prirodnog gasa. Kako Jugoistočna Evropa ulazi dublje u letnju sezonu, obrasci potrošnje i fleksibilnost elektroenergetskog sistema verovatno će ostati glavni faktori koji određuju formiranje cena električne energije, čak i ukoliko tržišta goriva ostanu relativno stabilna.
