Dnevne aukcije prenosnih kapaciteta u drugom kvartalu 2026. godine pokazale su da učesnici na tržištu sve više vrednuju pojedine elektroenergetske koridore u Jugoistočnoj Evropi, čak i dok je ukupna trgovina električnom energijom između Zapadnog Balkana i EU beležila pad.
Najviše prosečne vrednosti kapaciteta u izvoznom smeru zabeležene su na granicama Crna Gora–Italija i Srbija–Mađarska. Kapacitet iz Crne Gore ka Italiji prosečno je vrednovan na oko 8,59 evra/MWh, dok je vrednost kapaciteta iz Srbije ka Mađarskoj dostigla približno 6,95 evra/MWh. Rezultati odražavaju trajne cenovne premije na tržištima Italije i Mađarske, ograničenu dostupnost prenosnih kapaciteta i snažnu konkurenciju učesnika na tržištu za pristup ovim koridorima.
Na granici Srbija–Rumunija takođe je zabeležen rast vrednosti u odnosu na relativno nisku početnu osnovu. Nasuprot tome, najviše vrednosti kapaciteta na granicama Severna Makedonija–Grčka i Srbija–Bugarska zabeležene su u uvoznom smeru, što je u skladu sa sezonskim povratkom tokova električne energije sa tržišta EU ka Zapadnom Balkanu.
Cene prenosnih kapaciteta uglavnom odražavaju očekivanja u pogledu arbitraže na tržištu električne energije za dan unapred. Međutim, na njih utiču i raspoložive prekogranične prenosne margine, konkurencija među ponuđačima, kvarovi i ograničenja na mreži, kao i očekivanja trgovaca u trenutku održavanja aukcije. Drugi kvartal pokazao je da kratkoročna vrednost pojedinog koridora može da poraste čak i kada su ranije godišnje aukcije kapaciteta ukazivale na opreznija tržišna očekivanja.
Koridor Srbija–Mađarska imao je korist od cenovne premije na mađarskom tržištu, kao i od potencijalne dodatne tražnje povezane sa tokovima električne energije ka Ukrajini. Koridor Crna Gora–Italija zadržao je premiju zahvaljujući velikoj razlici u cenama između tržišta i ograničenom kapacitetu podmorskog interkonektora.
Različiti signali sa pojedinačnih granica ukazuju na to da se Jugoistočna Evropa više ne može posmatrati kao jedinstvena i homogena arbitražna zona. Specifični faktori koji određuju vrednost pojedinačnih koridora postaju sve značajniji, pri čemu vrednost prava na prenos zavisi od cena na odredišnom tržištu, raspoloživosti mrežnog kapaciteta, tražnje i mogućnosti dokazivanja zahtevanog ugljeničnog statusa izvezene električne energije.
Za trgovce električnom energijom to povećava značaj analize po satima i po smeru tokova. Prosečne razlike u cenama na kvartalnom ili mesečnom nivou mogu da prikriju kratke periode ekstremne nestašice i visoke arbitražne vrednosti. Zbog toga se prenosni kapacitet mora procenjivati u odnosu na očekivani profil proizvodnje, izloženost riziku balansiranja i CBAM status električne energije koja se nalazi u osnovi transakcije.
Za investitore u projekte obnovljivih izvora, rezultati aukcija imaju direktne posledice po formiranje cena PPA ugovora i ekonomsku održivost projekata. Vetroelektrana ili solarna elektrana koja cilja mađarsko ili italijansko tržište ne može da se oslanja samo na veleprodajnu cenu na odredišnom tržištu. Finansijski model mora da uzme u obzir i troškove, dostupnost i potencijalnu volatilnost prekograničnih prenosnih kapaciteta.
Sve izraženija regionalna slika ukazuje na najveću vrednost koridora koji povezuju Zapadni Balkan sa strukturno skupljim tržištima i rastućim centrima tražnje. Srbija–Mađarska i Crna Gora–Italija ostaju u središtu ove strukture, dok se Grčka sve više pozicionira kao izvor električne energije sa nižim ugljeničnim intenzitetom za susedna tržišta.
Rezultati drugog kvartala zato ukazuju na fragmentisanije i koridorima uslovljeno tržište električne energije u Jugoistočnoj Evropi, u kojem prenosni kapacitet sam po sebi postaje strateška imovina, a njegova vrednost sve više zavisi od međusobnog delovanja razlika u cenama, ograničenja na mreži, karakteristika proizvodnje i usklađenosti sa CBAM-om.
