Rumunija je uvela vanredne inženjerske mere kako bi održala rad preostalog nuklearnog reaktora u Černavodi, usled kontinuirano niskog vodostaja Dunava. Mere uključuju produbljivanje rečnog korita, uklanjanje podvodnih prepreka i postavljanje barži natovarenih kamenjem radi preusmeravanja vode Dunava ka vodozahvatu za hlađenje reaktora.
Očekuje se da će intervencija produžiti rad reaktora za približno devet do deset dana, umesto ranije očekivanih pet do šest dana. Iako ovo obezbeđuje dodatno vreme, ne menja osnovnu hidrološku situaciju. Protok Dunava pao je na približno jednu trećinu uobičajenog avgustovskog nivoa i mogao bi ostati nizak i nakon sredine avgusta.
Gašenje drugog reaktora uklonilo bi dodatnih 680 MW pouzdanog baznog kapaciteta, čime bi celokupni kapacitet nuklearne elektrane Černavoda od 1,36 GW bio van funkcije. Rumunija bi tada postala znatno zavisnija od proizvodnje iz gasnih i termoelektrana na ugalj, uvoza električne energije i mera na strani potrošnje, posebno tokom večernjeg vršnog opterećenja.
Vlada je već odobrila postepeno smanjenje potrošnje industrijskih potrošača, a mogla bi da uvede i ograničenja izvoza ukoliko se pogorša stanje adekvatnosti elektroenergetskog sistema. To uvodi dodatni rizik fizičke isporuke u prekograničnu trgovinu električnom energijom. Učesnici na tržištu koji imaju komercijalno zakupljen prenosni kapacitet iz Rumunije ne mogu pretpostaviti da će izvoz ostati dostupan ukoliko budu aktivirane vanredne mere za očuvanje sigurnosti sistema.
Rizik se proteže i na susedna tržišta. Moldavija i dalje u velikoj meri zavisi od snabdevanja električnom energijom iz Rumunije, dok je Mađarska strukturno u deficitu i redovno uvozi više od 2 GW. Srbija može da izvozi električnu energiju tokom pojedinih sati, ali je njena hidrološka situacija takođe nepovoljna, dok raspoloživost termoelektrana na ugalj ostaje operativno osetljiva.
Bugarska trenutno predstavlja najvažnijeg alternativnog regionalnog snabdevača, zahvaljujući nuklearnoj proizvodnji iz Kozloduja, kapacitetima na lignit, hidroenergiji i višku električne energije ostvarenim od početka godine. Međutim, njena sposobnost da nadomesti gubitak rumunske nuklearne proizvodnje je ograničena. Bugarska ne može istovremeno da nadoknadi proizvodnju Černavode, pokrije sopstvenu večernju potrošnju i snabdeva sva susedna tržišta bez ograničenja.
Ova situacija ukazuje na sve veći značaj regionalne fleksibilnosti i prekograničnih sigurnosnih rezervi, budući da se niska raspoloživost hidroenergije, ograničenja nuklearnih kapaciteta i ekstremni vremenski uslovi sve češće preklapaju širom jugoistočne Evrope.
