Nuklearna elektrana Černavoda u Rumuniji zadržaće Drugi blok priključen na elektroenergetsku mrežu nakon što je tehnička procena pokazala da reaktor može bezbedno da nastavi rad uprkos izuzetno niskom vodostaju Dunava.
Kompanija Nuclearelectrica ranije je saopštila da bi Drugi blok mogao biti isključen nakon što je Prvi blok već odvojen sa mreže zbog istih uslova izazvanih sušom. Revidirana odluka omogućava nastavak rada značajnog izvora električne energije sa niskim emisijama ugljenika u trenutku kada se Mađarska suočava sa sopstvenim ograničenjima u nuklearnoj proizvodnji, dok regionalna potražnja za električnom energijom ostaje visoka.
Oba reaktora u Černavodi nalaze se pod pojačanim nadzorom. Radni parametri, uslovi za rashladnu vodu i sigurnosne margine nuklearne elektrane kontinuirano se prate u skladu sa procedurama predviđenim za situacije ekstremne suše. Drugi blok će ostati u pogonu sve dok su ti kriterijumi ispunjeni, ali bi mogao biti isključen u kratkom roku ukoliko nivo Dunava nastavi da opada.
Odluka smanjuje neposredni pritisak na elektroenergetski bilans Rumunije. Gubitak oba reaktora uklonio bi značajan izvor stabilne proizvodnje i primorao sistem da se u većoj meri osloni na gasne elektrane, proizvodnju iz obnovljivih izvora energije, baterijske sisteme za skladištenje energije i uvoz električne energije.
Privremeni premijer Rumunije Ilije Boložan već je pozvao domaćinstva i velike industrijske potrošače da smanje potrošnju električne energije tokom večernjeg vršnog opterećenja, pripremajući se za mogući gubitak oba reaktora. Taj apel pokazuje koliko je teško nadoknaditi nuklearnu proizvodnju u periodima kada solarna proizvodnja opada, a mogućnosti za regionalni uvoz električne energije postaju ograničene.
Rumunski elektroenergetski sistem raspolaže različitim alternativnim izvorima snabdevanja, uključujući hidroelektrane, gasne elektrane, termoelektrane na ugalj, vetroelektrane i brzo rastuće kapacitete solarnih elektrana. Ipak, njihova raspoloživost u velikoj meri zavisi od vremenskih uslova, dok uvoz električne energije može postati skuplji ukoliko Mađarska istovremeno bude tražila dodatne količine na regionalnom tržištu.
Zadržavanje Drugog bloka Černavode u radu zato predstavlja podršku ne samo Rumuniji, već i širem tržištu jugoistočne Evrope. Izvoz električne energije iz Rumunije ka Mađarskoj značajno je povećan nakon smanjenja proizvodnje u elektrani Paks, čime je dodatno produbljen mađarski deficit. Istovremeno, Rumunija je povećala uvoz električne energije iz Bugarske, stvarajući regionalni lanac snabdevanja ka severu.
Odluka o nastavku rada nije trajna, već uslovna. Procedure nuklearne bezbednosti imaju prednost u odnosu na tržišne potrebe, pa bi dalje pogoršanje uslova na Dunavu dovelo do kontrolisanog gašenja reaktora bez obzira na posledice po cene električne energije.
Istovremeni pritisak na Paks i Černavodu pokazuje regionalni značaj hidroloških rizika za nuklearnu proizvodnju. Nizak vodostaj reka više nije samo problem za hidroelektrane, već može ograničiti rad nekih od najvažnijih baznih proizvodnih kapaciteta u centralnoj i jugoistočnoj Evropi.
