Crna Gora: HE Komarnica, stopa povrata na investiciju od šest do 12%

24. September 2020. / Region energetika

Uz brojne ekonomske benefite i značaj za razvoj crnogorske ekonomije, finansijski parametri ukazuju i na umerenu finansijsku atraktivnost projekta hidroelektrane Komarnica, navodi se u koncesionom aktu za taj projekat. Navedeno je da je iznos koncesione naknade utvrđen na jedan odsto prihoda od prodaje električne energije.

„Procenjena stopa internog povrata na investiciju, koja se kreće između šest i 12 odsto, zavisno od scenarija, i njegova snažna međuzavisnost sa efektima na rad postojeće hidroelektrane Piva, ukazuje na to da je ovaj projekat prvenstveno finansijski atraktivan vlasniku – Elektroprivredi“, kaže se u koncesionom aktu.

Zaključak je da se projekat može smatrati ekonomski i finansijski izvodljivim i atraktivnim zbog ekonomske koristi za zajednicu, ali prvenstveno zbog sposobnosti da ubrza energetsku tranziciju ka obnovljivim izvorima energije kroz stvaranje pretpostavki za bržu integraciju novih solarnih i vetroelektrana.

Ministarka ekonomije Dragica Sekulić je krajem avgusta uručila akt o koncesiji za izgradnju HE Komarnica izvršnom direktoru EPCG Igoru Noveljiću. EPCG je nedavno Ministarstvu održivog razvoja uputila zahtev za izdavanje urbanističko-tehničkih uslova za izradu tehničke dokumentacije za građenje HE Komarnica.

Rok trajanja koncesije je utvrđen na maksimalni dozvoljeni period u skladu sa zakonom, odnosno na 30 godina, uz mogućnost produženja na dodatnih 30 godina, odlukom Skupštine.

„Kao početak roka trajanja koncesije uzima se dan početka eksploatacije, definisan kao dan dobijanja upotrebne dozvole za hidroelektranu Komarnica“, navodi se u koncesionom aktu.

Iznos koncesione naknade utvrđen je na jedan odsto prihoda od prodaje električne energije proizvedene u HE Komarnica. Ovaj iznos, koncesionar (EPCG) će plaćati Vladi, u skladu sa ugovorom o koncesiji.

HE Komarnica je planirana kao čeona hidroelektrana sa akumulacijom u slivu reke Pive, sa branom na kraju uspora postojeće akumulacije HE Piva.

Izgradnja HE Komarnica predviđena na profilu Lonci, u suženom delu kanjona reke Komarnice, 45 km uzvodno od postojeće brane Mratinje (HE Piva), sa lučno-betonskom branom visine 171 metar i kotom normalnog uspora 811 mnm. HE će imati instalisanu snagu od oko 172 MW, sa očekivanom godišnjom proizvodnjom do 213 GWh električne energije.

„Period izgradnje HE Komarnica se procenjuje na sedam godina, a troškovi izgradnje na 260-290 miliona evra“, navodi se u dokumentu.

Koncesiono područje se nalazi unutar prostora obuhvaćenog Detaljnim prostornim planom za prostor višenamenske akumulacije na reci Komarnici, površine ukupnog zahvata 5.577 ha.

Površina akumulacije je 3,8 miliona kvadratnih metara, a za usvojenu kotu normalnog uspora 811 mnm zapremina akumulacije iznosi oko 227 miliona metara kubnih.

„Imajući u vidu činjenicu da je planskim dokumentom, ali i primenom propisa u skladu sa kojima će se projekat realizovati, obezbeđeno poštovanje principa efikasnog i ekonomičnog korišćenja prirodnih resursa, i da će gradnja HE Komarnica pomoći zadovoljavanje energetskih potreba i strateških ekonomskih interesa Crne Gore, kao i da će se projekat realizovati uz primenu svih mera zaštite životne sredine, apsolutno je nesporno da se davanjem predmetne koncesije obezbeđuje javni interes“, zaključuje se u koncesionom aktu.

HE Komarnica smanjuje spoljnotrgovinski deficit

Poručeno je da je osnovni cilj realizacije projekta HE Komarnica povećanje proizvodnje električne energije u Crnoj Gori, u okviru sveobuhvatnih aktivnosti na povećanju BDP i smanjenja spoljnotrgovinskog deficita.

„Jedinična potrošnja energije po stanovniku tek je na polovini evropskog proseka potrošnje koja se procenjuje potrebnom za željeni nivo standarda, pa je evidentno da će potrebe Crne Gore za energijom i u narednom periodu snažno rasti. Upravo to ukazuje na neophodnost gradnje novog akumulacionog izvora, poput HE Komarnica, kako bi se sistemski kapaciteti postojećih HE Piva i Perućica potpomogli u trajnom obezbeđenju pouzdanog i kvalitetnom napajanju potrošača električnom energijom“, navodi se u koncesionom aktu.

Dodaje se da je kao tradicionalna uvoznica električne energije Crna Gora decenijama bila izložena svim ekonomskim i bezbednosnim rizicima takvog statusa.

„U poslednjih dvadeset godina, uvoz električne energije kreirao je ukupni spoljnotrgovinski deficit vrijedan oko 850 miliona evra. Crna Gora i dalje gotovo 45 odsto ukupnih energetskih potreba zadovoljava uvozom, dominantno nafte i naftnih derivata, dok oko 40 odsto električne energije proizvodi termoelektrana na ugalj“, kaže se u dokumentu.

Izvor: pobjeda.me

Skinite kao PDF :

Download PDF