Ministarstvo energetike Crne Gore poništilo prvu aukciju za tržišne premije solarne energije nakon što nijedna od pristiglih ponuda nije ispunila zakonske i proceduralne uslove. Tender, koji je pokrenut prošle godine, otkazan je jer su prijave sadržale zastaralu dokumentaciju, nisu bile u skladu sa prostornim planiranjem ili nisu zadovoljile kriterijume za priključenje na mrežu.
Vlasti sada planiraju da ponovo pokrenu proces u okviru revidiranog tendera koji će obuhvatiti kako solarne, tako i vetroelektrane. Novi ciklus biće deo trogodišnjeg programa podsticaja za period 2026–2028, koji je usvojen kao ključni element Crnogorskog EU reformskog plana. Program sledi nedavno usvojeni Zakon o korišćenju energije iz obnovljivih izvora, koji je uveo sistem tržišnih premija, zamenjujući fiksne feed-in mehanizme i usklađujući zemlju sa EU Instrumentom za reforme i rast.
Crna Gora je u ovu novu fazu ušla u julu 2025. lansiranjem prve solarne aukcije zasnovane na konkurentskom nadmetanju. Početni poziv obuhvatao je kvotu od 250 MW za solarne elektrane veće od 400 kW, sa maksimalnom cenom od 65 €/MWh i 12-godišnjim ugovorom o tržišnoj premiji. Prema ovom modelu, država nadoknađuje proizvođače kada cene na tržištu padnu ispod ponuđene cene, dok se višak prihoda vraća u državni budžet kada cene pređu ponuđeni nivo. Iako je 11 kompanija kupilo tender dokumentaciju, samo su četiri ponude predate, od kojih nijedna nije kvalifikovana.
Predstojeći program će odrediti tehnološki specifične kvote i kalendar aukcija za naredne tri godine. Nova solarna aukcija od 250 MW planirana je za prvi kvartal 2026, a aukcija za vetroelektrane od 200 MW za treći kvartal iste godine. Ukupno, do 450 MW nove obnovljive energije biće podobno za tržišne premije između 2026. i 2028. godine. Sve aukcije biće lokaciono neutralne i upravljane od strane Ministarstva energetike, u skladu sa Nacionalnim energetskim i klimatskim planom Crne Gore usvojenim u decembru 2025.
Ministarstvo još nije procenilo fiskalni efekat programa, napominjući da će i subvencije i potencijalni državni prihodi zavisiti od budućih cena na aukcijama i stanja na tržištu električne energije. Pošto se očekuje da podržani projekti postanu operativni tek od 2028, prva aukcija nije uključena u srednjoročno budžetsko planiranje. Zvaničnici, međutim, smatraju da model na kraju može koristiti javnim finansijama i potrošačima, navodeći primer Francuske, gde je sličan sistem tokom energetske krize 2022. godine navodno vratio više od 8 milijardi evra u državni budžet.
