Crna Gora priprema izmenjenu aukciju tržišne premije za 250 MW solarnih kapaciteta nakon što je prvi tender poništen jer nijedna od podnetih ponuda nije ispunila sve zakonske i tehničke uslove.
Ministarstvo energetike radi sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) na pripremi nove dokumentacije. Novi datum raspisivanja aukcije još nije utvrđen, jer zvaničnici prioritet daju izmenama pravnog okvira, prostorno-planske dokumentacije i uslova za priključenje na mrežu.
Prva aukcija raspisana je u julu 2025. godine i bila je zasnovana na 12-godišnjim dvosmernim ugovorima za razliku (CfD). Investitori su se nadmetali ponudom najniže udarne cene. Država bi uspešnim projektima nadoknađivala razliku kada bi tržišna cena pala ispod tog nivoa, dok bi proizvođači vraćali višak prihoda kada bi tržišne cene porasle iznad ugovorene cene.
Aukcija nije propala zbog nedostatka interesovanja za razvoj solarne energije u Crnoj Gori, već zato što prijavljeni projekti nisu uspeli da ispune kompletan paket uslova. Nedostaci su se odnosili na dokumentaciju, status prostornog planiranja i kriterijume za priključenje na mrežu. To su osnovni uslovi za bankabilnost projekta, a ne samo administrativne formalnosti.
Pri okvirnim troškovima razvoja i izgradnje od 0,6–0,8 miliona evra po MW, potpuno dodeljeni program od 250 MW predstavljao bi procenjeni kapitalni okvir od 150–200 miliona evra, bez većih ulaganja u jačanje prenosne mreže. Potrebe za kapitalom mogle bi da dostignu 35–60 miliona evra, u zavisnosti od nivoa zaduženosti, građevinskih rezervi i zahteva kreditora.
Model dvosmernog ugovora za razliku može da podrži projektno finansiranje kroz stabilizaciju prihoda, ali samo kada su zemljište, dozvole, pristup mreži i pravila o ograničenju proizvodnje dovoljno jasno definisani. Nominalni period podrške od 12 godina gubi deo svoje vrednosti kada se energizacija mrežnog priključka odlaže ili kada naknada ne pokriva gubitke zbog ograničenja proizvodnje.
Kašnjenje priključenja od 12–18 meseci moglo bi da smanji prinose na kapital za nekoliko procentnih poena zbog dodatnih razvojnih troškova, kamata tokom izgradnje i gubitka ranih operativnih novčanih tokova. Uticaj bi bio posebno ozbiljan za projekte koji započnu nabavku opreme pre dobijanja obavezujućih rokova za realizaciju priključenja.
Program podsticaja Crne Gore za period 2026–2028. godine obuhvata 450 MW, uključujući 250 MW solarnih i 200 MW vetroenergetskih kapaciteta. Aukcija za vetar planirana je odvojeno jer vetroelektrane imaju viši faktor kapaciteta, drugačiji profil proizvodnje i veći potencijalni sistemski značaj tokom perioda bez solarne proizvodnje. Zbog toga ih ne treba vrednovati niti procenjivati kao produžetak solarne aukcije.
Izmenjena aukcija biće test za to da li Crna Gora može da svoj potencijal za obnovljive izvore energije pretvori u projekte koji su pravno izvodljivi i finansijski bankabilni. Visoka insolacija i visoke regionalne cene električne energije privlače investitore, ali će se kreditori fokusirati na raspoloživost mrežnog kapaciteta, prava dispečiranja, naknadu za ograničenje proizvodnje, rokove završetka i izvršivost ugovora o tržišnoj premiji.
