Rastuće tenzije na globalnim energetskim tržištima počinju da utiču na snabdevanje gorivom u Crnoj Gori, pri čemu predstavnici industrije upozoravaju da trenutne regulacije cena mogu ometati isporuke. Prema Udruženju naftnih kompanija Crne Gore, troškovi nabavke goriva, posebno dizela, naglo su porasli i sada su oko 30 % viši od cena dozvoljenih na domaćem maloprodajnom tržištu.
Udruženje je istaklo da su geopolitički događaji i nestabilnost na Bliskom istoku podigli međunarodne cene nafte i goriva. Kao rezultat toga, kompanije kupuju petrolejske proizvode po cenama koje premašuju maksimalne maloprodajne cene propisane regulativom Crne Gore.
Distributeri goriva upozoravaju da ova situacija stvara ozbiljan finansijski pritisak, jer se gorivo prodaje domaćim kupcima po cenama do 30 % nižim od međunarodnih tržišnih nivoa, praktično radeći sa gubitkom. Ako rast cena bude nastavljen, teret na dobavljače uskoro bi mogao postati neodrživ, potencijalno ugrožavajući kontinuirane isporuke goriva ključnim sektorima kao što su transport, turizam i svakodnevne ekonomske aktivnosti.
Neke benzinske pumpe su već prijavile privremene nestašice, dok druge uskoro mogu imati slične probleme. Zvaničnici Vlade su, međutim, pokušali da umire javnost. Premijer Milojko Spajić izjavio je da su reforme sprovedene prošle godine stvorile strateške naftne rezerve, osmišljene kao zaštita snabdevanja energijom. Kombinovane sa komercijalnim zalihama koje drže privatne kompanije, ove rezerve se očekuje da pokriju oko dva meseca normalne potrošnje.
Savjet za osiguranje snabdevanja gorivom na tržištu zakazao je sastanak kako bi pregledao situaciju i razmotrio potencijalne mere za pomoć manjim distributerima goriva.
Nisu svi eksperti saglasni sa ocenom Vlade. Prema zvaničnim podacima, Crnoj Gori bi bilo potrebno oko 112.340 tona naftnih proizvoda da pokrije 90 dana, dok trenutne rezerve iznose oko 44.260 tona, što predstavlja oko 35 dana potrošnje. Samo oko 26.000 tona tih zaliha fizički se nalazi unutar Crne Gore, što je dovoljno za oko tri nedelje domaćeg snabdevanja. Ove rezerve upravljaju privatne kompanije poput Jugopetrol, INA i Petrol, što znači da su pod tržišnim uslovima, a ne pod direktnom kontrolom Vlade.
